Izvor: Politika, 11.Nov.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Dobri momci” terorišu Libiju
U postgadafijevskoj eri jedino je važno prikloniti se novoj vladajućoj matrici koja pronalazi opravdanje za sve svoje postupke
„Vaše vreme je prošlo. Hvala i zbogom.” Ovaj koncizni napis jednog libijskog blogera namenjen Nacionalnom prelaznom savetu sve više se citira u postgadafijevskoj Libiji, oslikavajući mišljenje koje narod ima o novoj „demokratskoj vlasti”.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Libiji danas sve manje ljudi veruje da je jedno zlo zamenjeno drugim. Umesto proklamovanih ciljeva o obnovi društva posle zbacivanja diktatora, zemlja se našla u vihoru osvete, otimačine i korupcije. Naoružane bande haraju svim većim gradovima i pod parolom traženja skrivenog oružja pretresaju domove običnih građana. Po dobrom starom receptu, najlakše je u nekoga uperiti prstom i prozvati ga da je čovek bivšeg vođe, što automatski daje legitimitet za pretres stana ili kuće uz nezaobilazno otuđivanje imovine „u interesu istrage”.
„Gardijanov” novinar, koji je imao sreću da prisustvuje jednoj ovakvoj akciji, sa ostatkom sveta podelio je svoj utisak da šačica naoružanih tinejdžera maltretira građane Tripolija za koje sumnjaju da su podržavali Muamera Gadafija. Takve optužbe ne moraju biti utemeljene, i najčešće i nisu, ali su zgodan argument za konfiskovanje materijalnih dobara „iz suprotnog tabora”.
Ovakvi prizori su postali svakodnevica u „oslobođenoj” Libiji i teško da se mogu uklopiti u imidž „dobrih momaka” koji sada vladaju ovom zemljom, a kako ih je protekle nedelje opisao jedan zapadnjački diplomata.
Nesloga i grabljenje za lični interes boljke su koje, čini se, najžešće razdiru novu libijsku vlast. Figura brata vođe koja ih je najpre povezivala dok su bili potčinjeni, a kasnije u mržnji dok su ga obarali, sada je iščezla i sve, čak i najsitnije, frakcije žele da zgrabe svoj deo kolača.
Nacionalni prelazni savet kao krovna organizacija koja bi trebalo da ih objedini sve više gubi uporište i među najodanijima.
„Najveći problem je to što su borci koji su rušili Gadafija odani svojim uskim militantnim grupama”, kaže analitičar za Bliski istok i Severnu Afriku Aleks Voren, a prenosi Rojters. „Takvo stanje nameće pitanje ko bi bio zadužen za održavanje stabilnosti ukoliko bi došlo do sukoba među plemenima. Zbog toga je od suštinskog značaja da Nacionalni prelazni savet ili neka druga institucija ojača svoj uticaj i razoruža militantne grupe.”
Na libijskoj političkoj sceni se, bar za sada, ne nazire niko ko bi mogao obuzdati razularene bande koje žele sve, i žele odmah. Najviše trpe sami građani, pred čijom očima se raspršuje iluzija da će sve biti bolje kada dođe kraj režima koji ih je decenijama pritiskao. Iako to ne žele, uvučeni su u spiralu zla koja ih tera da se opredele zarad sopstvene sigurnosti i bezbednosti svojih najbližih. U „oslobođenoj” Libiji je jako opasno ne slagati se sa novom vladajućom matricom, a kazna za neistomišljenike je surova i stiže brzo.
Otužnoj slici u zemlji doprinosi i posrnula ekonomija, naročito poslovi sa naftom. Međunarodna agencija za energetiku je objavila izveštaj u kome predviđa da će proizvodnja crnog zlata u Libiji tek 2013. godine doći na nivo koji je imala u vreme Gadafijeve vladavine.
Prazni džepovi i neizvesna politička situacija prosečnim Libijcima, koji samo žele pošteno da žive svoj život, ulivaju malo nade da će biti bolje. Trenutno stanje je plodno tlo za cvetanje ratnih profitera i ostalih opskurnih likova. Ili je bolje reći – „dobrih momaka”.
D. Vukotić
objavljeno: 12.11.2011
