Izvor: Deutsche Welle, 20.Jan.2020, 14:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra stara diplomatija – put do mira u Libiji
Veliki je uspeh Nemačke što su sukobljene strane u Libiji došle u Berlin i potpisale zajedničku izjavu. To je za sada samo komad papira, ali je put kompromisa jedini put za tu zemlju, komentariše novinar DW Jens Turau.
Već godinama nemačka politika ne zna kako tačno da se ophodi prema potrebi da preuzme veću odgovornost na svetskoj političkoj pozornici. Tačnije: kako bi trebalo da izgleda ta veća odgovornost koja bi bila saglasna sa ulogom Nemačke kao jedne od >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << vodećih industrijskih nacija u svetu i vodeće zemlje u Evropi?
Često tu nije jasno o čemu je reč. O vojnoj sili? To baš i ne: Nemačke mogućnosti i breme nemačke prošlosti tu postavljaju jasno ograničenje. Ali Nemačka očigledno može da bude sila koja bi mogla da pomogne tradicionalnoj diplomatiji, usmerenoj ka pronalaženju kompromisnih rešenja.
U nedelju je kancelarka Angela Merkel primila goste u Berlinu. Bili su tu francuski, ruski, turski i egipatski predsednik. Iz Velike Britanije i Italije su došli premijeri, iz SAD ministar spoljnih poslova, a prisustvovali su i predstavnici Ujedinjenih Emirata, Evropske unije i Afričke unije.
Iz Libije, o kojoj je na konferenciji bila reč, došli su predstavnici obe suprotstavljene strane: Premijer Fajiz al Saradž, koji je na čelu vlade koju priznaje veći deo međunarodne zajednice. I general Kalifa Haftar, čija vojska kontroliše veći deo zemlje.
Mnogo o situaciji u zemlji govori to što su obojica tokom konferencije manje-više bili u prikrajku i da se lično uopšte nisu sreli u Berlinu. Otkako je 2011. svrgnut Moamer Gadafi, u Libiji traje rat u koji su se umešale mnoge strane sile.
Tu se radi o nafti i gasu, ali i o izbeglicama. One pre svega preko Libije, uz pomoć krijumčara, kreću na put preko Sredozemnog mora kako bi se domogli Evrope. Mnogi završe u libijskim zatvorima, gde vladaju strašni uslovi. I radi se o islamističkom teroru. Dugo vremena se tom ratu pridavalo manje pažnje od rata u Siriji, ali i u Libiji se radi o sukobu svetskih i regionalnih sila preko posrednika i saveznika.
Utoliko je značajnije da je nemačkoj vladi uspelo u Berlinu okupi međunarodne sile sa jasnom namerom da pre svega smanji uticaj komplikovane mreže međunarodnih pomagača, trgovaca oružjem i privrednih profitera. Jer, to je jasno, bez pomoći spolja ni zvanična vlada ni general Haftar ne bi bili u stanju da vode rat. Utoliko je namera nemačke diplomatije ispravna.
Vlada Nemačke pozvala je zaraćene strane Libiji, kao i one koji ih iz inostranstva podržavaju, da u nedelju (19.1.) učestvuju na konferenciji u uredu kancelarke. Koliko su realne nade koje Berlin polaže u konferenciju? (17.01.2020)
Hoće li se Rusija zbližiti sa Nemačkom i EU? To bi bilo važno, s obzirom na tenzije na Bliskom istoku. Poseta kancelarke ruskom predsedniku je korak u dobrom pravcu, piše Jurij Rešeto, urednik u moskovskom studiju DW. (12.01.2020)
Turska je poslala prve vojnike u Libiju. To se ne sviđa Egiptu. Kairo se postavlja kao međunarodna posrednička sila, ali u Libiji sledi svoje interese. Jedan od povoda za najnovije političke poteze Turske je i – gas. (10.01.2020)
U doba jačanja nacionalizma već priznanje zaslužuje već i sama ideja da se rešenje u Libiji traži pod okriljem Ujedinjenih nacija. Tim više što je svet već počeo da se čudi neaktivnosti Nemaca s obzirom na vojne sukobe širom sveta.
Sada bi dakle trebalo da nastupi primirje koje će nadgledati međunarodna zajednica, a dogovoreno je i da strane sile poštuju embargo UN na isporuku oružja zaraćenim stranama. Nemačka je svakako u dobroj poziciji da nastupi kao posrednik u pregovorima, jer se još 2011. suzdržala od glasanja u Savetu bezbednosti kada je bila reč o Libiji.
Tada je vojna intervencija protiv Gadafija vođena pre svega od strane SAD, Velike Britanije i Francuske, kao i u raznim slučajevima pre toga. Tada je nemačka diplomatija zbog toga bila pod udarom kritike, ali danas je ta njena suzdržanost korisna.
Koliko je izgledno da se zaključci iz Berlina zaista sprovedu u delo? Zainteresovanost mnogih država za libijskom naftom i gasom ostaje. Ali pre svega bi Evropljanima moralo da bude u interesu da diplomatija odnese prevagu u Libiji.
Poslednji veliki izbeglički talas pre nešto više od četiri godine, tada preko Balkana, doveo je Evropsku uniju do krajnjih granica i raspirio populizam i nacionalizam. Glavna izbeglička ruta iz Afrike u pravcu Evrope sada vodi preko Libije.
Ako se ozbiljno misli sa zaključcima berlinske konferencije, onda bi „bolje nadgledanje“ primirja, kako je to zapisano u zajedničkoj izjavi, trebalo da se dugoročno osigura sa dovoljno vojnika, pre svega iz Evrope.
Kada su Nemci već pokrenuli diplomatski inicijativu, onda ne mogu da stoje po strani kada treba da se šalju vojnici. Doduše, kancelarka je na konferenciji za novinare izbegavala da odgovori na to pitanje. Ali to je jedini način da Stari kontinent dokaže da ozbiljno misli kada kaže da neće nemo posmatrati ozbiljne sukobe pred kućnim pragom, već da je rešen da doprinese smirivanju.
S obzirom na situaciju u Libiji, neki stručnjaci su govorili da su pregovarači u Berlinu održani u nekoj vrsti „paralelne stvarnosti“. Može biti da jesu. Još uvek je zaključak Berlinske konferencije samo komad papira. Ali i to je bolje nego ništa. Za Nemačku je to u svakom slučaju pokušaj da preuzme više odgovornosti.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
