Izvor: Vesti-online.com, 20.Sep.2015, 08:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Demokratija u bodljikavoj žici

Migrantska kriza je i kulminacija posledica promašene politike od Avganistana i Iraka, preko Arapskog proleća i intervencije u Libiji, do direktnog sponzorisanja ekstremističkih grupa u Siriji, praćenih pokušajima da se Rusija protera s Bliskog istoka, mišljenja je Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative.

On naglašava da su osim ove poslednje Evropu pogodile još dve strašne nedaće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u kojima je SAD ključni igrač, a to su kriza evro-zone pokrenuta američkom finansijskom krizom i političko-ekonomski sukob oko Rusije koji je Vašington započeo svrgavanjem vlasti u Ukrajini.

Kakve su posledice po Evropu?

- Migrantska kriza je kao humanitarno, moralno, vrednosno, pa geopolitičko, bezbednosno i ekonomsko, ali i političko pitanje urušila osnovne postulate današnje Evrope, pre svega EU, čiji su simboli bili ekonomija i sloboda kretanja. Sada su članice su pokazale drugačije lice, gledano od dužničke krize u Grčkoj, rekordne nezaposlenosti mladih u Španiji, pa podela prijema azilanata i napokon ograničenje slobode kretanja.

Smatrate da je mađarski zid bio samo početak ograničenja kretanja?

- To je najvidljivija, ali nažalost kao što smo videli ne i poslednja barijera. Pravi se sve više novih granica unutar Evrope. Zapad je prvo podržao raspad Jugoslavije i stvaranje novih država, a još uvek radi na pokušaju da legitimiše i legalizuje sponzorisanje otimanja Kosova i Metohije i pravljenja "države Kosovo". Paralelno s tim, organizuju se obojene revolucije i pučevi, veštački se Rusija odvaja od ostatka Evrope, sankcioniše, izoluje. To kulminira fizičkim kontrolama, barijerama, bodljikavim žicama i zidovima, ali i novim mentalnim granicama u glavama građana koji postaju svesni da Evropa više nije, niti će biti ono na šta su navikli.

Kako je EU ispala politički i bezbednosno kratkovida?

- Ta kratkovidost joj se već obija o glavu i tek će. Vidljive posledice su migranti usred Budimpešte, Beča i Minhena, ogromna frustracija i nezadovoljstvo mladih od Sirize i Podemosa do izbora Džeremija Korbina za šefa britanskih laburista, pa prosipanje mleka evropskih poljoprivrednika na briselskom trgu Šuman i sukobljavanje sa policijom zbog gubitaka izazvanih sankcijama prema Rusiji. Verujem da bi SAD i Turska mogle da okončaju rat protiv Islamske države za kratko vreme ako bi dozvolile uključivanje Rusije i ukoliko bi odustali od svrgavanja Asada i preuzimanja potpune kontrole nad tim regionom.

Znači li to da nema skorog kraja migrantskoj krizi?

- Neće biti mira i stabilnosti na Bliskom istoku, a samim tim i prestanka dolaska izbeglica, sve dok SAD i EU ne naprave istinski dogovor sa Rusijom, prekinu licemernu politiku prema "neprijatelju" Iranu i prema "prijatelju" Saudijskoj Arabiji. Naravno, i dok ne vide kako da pronađu rešenje za politiku Turske, koja udara na Kurde na sve strane. Dakle, migrantska kriza mora da se reši u svom korenu, na terenu u Kobaneu, a ne na Horgošu.

* "Evropa bi da sarađuje sa Rusijom, ali nema volju da se suprotstavi Americi"

* Beograd se igra vatrom

* "Putin se ne povlači, samo seli front iz Ukrajine u Siriju"

* Kriza besni, a Obama ćuti

Mogu li Srbiju da na putu EU zakoče dobri odnosi sa Moskvom?

- Nema dana da se srpsko-ruski odnosi ne nađu na tapetu Zapada, od neuvođenja sankcija Moskvi do zajedničkih vojnih vežbi. Srbija, za sada, nije promenila stav, što je za

pohvalu, ali ako nastavi proces pristupanja EU, biće sve ultimativnije zahtevano da se udalji od Rusije. U okviru pregovaračkog poglavlja 31, tražiće se postepeno usklađivanje sa deklaracijama o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, a to sada znači i političko i ekonomsko suprostavljanje Moskvi. Izbacivanje Rusije je uz pitanje Kosova i Republike Srpske jedan od tri ključna uslova Srbiji. Ako bi se održala politika hodanja po tankoj žici neutralnosti kako je vidi vlast u Beogradu, rezultat bi mogao da bude uspešan. Međutim, na duže staze, ako se nastavi sa EU integracijama, ta politika je praktično nemoguća.

Kakvu politiku treba da vodi Beograd?

- Srpska vlast je u teškoj poziciji, pred novim uslovima po pitanju Kosova i migranata, ali je o posledicama dugoročnog uslovljavanja trebalo da razmišlja pre nego što je odlučila da sve karte baci u koš integracija u EU. Što se više približavamo članstvu, manevarski prostor će nam se sužavati. Sa EU treba razgovarati i pronalaziti rešenja, ali imati i konstruktivnu politiku alternativa, naročito na istoku, dok na zapadu ne smemo da stvaramo još veće neprijatelje. Srbija ima kvalitetnu diplomatsku mrežu, iskustvo i dovoljno snažan imidž da razvija drastično kvalitetnije odnose od ispunjavanja uslova i hirova berlinskih savetnika, briselskih birokrata, vašingtonskih jastrebova, britanskih službi, hrvatskih i mađarskih ultranacionalista. Znam da možemo bolje. Ali ovo će, kao i uvek u istoriji Srbije, biti ispit volje.

* Aleksandar Mitić je rođen 3. februara 1974. u Leskovcu. Odrastao je u diplomatskoj porodici, živeo u Tunisu, Belgiji i Kanadi. Osnovnu školu je završio u Briselu, srednju u SAD, a žurnalistiku i političke nauke na Karlton univerzitetu u Otavi, gde je stekao titulu magistra međunarodnih odnosa, sa specijalizacijom iz analize sukoba. Doktorand je na FPN-u u Beogradu, gde je predavao predmet krizno novinarstvo.

* Kao dopisnik agencije Frans pres 1999. izveštavao je s Kosmeta svih 78 dana NATO bombardovanja, a od 2005. bio je dopisnik Tanjuga iz sedišta EU i NATO u Briselu.

* Tvorac je "Kosovskog kompromisa", prvog projekta strateške komunikacije koji je podržala Vlada Srbije u zemljama EU, usmerenog protiv priznanja nezavisnosti Kosova. Član je UO Fonda "Slobodan Jovanović".

* Trenutno živi u Pragu, oženjen je Milenom, ima dve kćerke.
Pogledaj vesti o: Libija

Nastavak na Vesti-online.com...