Izvor: Kurir, 26.Feb.2011, 17:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DRAMA SRBA U LIBIJI: VRATITE IM TATU!
Zvoni telefon, trči mali Aca da se javi. - Ja ću, to je moj tata! - viče. U sledećoj sekundi baca slušalicu, kreću mu suze. Nije tata. Van sebe sam. Đole je zvao jutros oko devet sati i više se nismo čuli. Mnogo je nervozan. Kaže da su se čuli sa ambasadom i da su im rekli da se snađu za prevoz. Pa, kako da se snađu?! - jeca Gabrijela, supruga Đorđa Gajića, koji je danima
Zvoni telefon, trči mali Aca da se javi.
- Ja ću, to je moj tata! - viče. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
U sledećoj sekundi baca slušalicu, kreću mu suze.
Nije tata
Van sebe sam. Đole je zvao jutros oko devet sati i više se nismo čuli. Mnogo je nervozan. Kaže da su se čuli sa ambasadom i da su im rekli da se snađu za prevoz. Pa, kako da se snađu?! - jeca Gabrijela, supruga Đorđa Gajića, koji je danima zarobljen sa jos deset Srba u pustinji Murzuk u Libiji.
- Sada sam još više uplašena. Rekao je da ne mogu da izdrže i da će krenuti peške do Sabe. Ne smem ni da pomislim šta sve može na putu da im se desi. Rekao je da će se javiti posle 12, ali ne javlja se. Pomozite nam, molim vas - priča Gabrijela i plače.
Gabrijela me grli kao da sam joj sestra rođena.
- Jedino nas vi razumete - njene su reči pune nade.
Neutešna je i Đoletova majka Marija.
- On nije hteo da ide, nagovorila sam ga. Ima troje dece, treba da ih othrani, ovde posla nema ni za lek. Sad ne mogu sebi da oprostim - jada se Marija dok joj suza suzu stiže.
Dok svi nestrpljivo čekamo poziv iz Libije, majka prekida tišinu.
- Ma, nešto nije u redu s njim, sigurno bi se do sada već javio! Joj, sine, da te samo majka vidi, pa kako nam bude! - ne smiruje se Marija.
Zvoni telefon, trči mali Aca.
- Ja ću, to je moj tata - viče. U sledećoj sekundi baca slušalicu i kreću suze. Nije bio tata.
Gabrijela nam priča da s vremena na vreme najstarija ćerka Jovana uzme slavsku ikonu svetog Jovana i nosa je po sobi.
- Mama mi je rekla da nas Bog uvek čuje, ja ga molim da mi vrati tatu - objasnila nam je šestogodišnja devojčica i dodala da se Bogu obraća i sa svojom sestrom i bratom, "jer tako ih je više".
Napokon! U 16 sati zvoni telefon. Zove Đorđe iz Libije.
- Još uvek smo u kampu. Situacija je sve teža. Ponestaje nam strpljenja. Pošli smo peške i odustali. Strah od puta nije nam dao snage da nastavimo. Bez prevoza ne možemo do Sabe - rekao je Đorđe Gajić pre nego što se veza prekinula.
Ispratio nas je plač malog Ace.
"Mama, kad će tata da dođe?!"
