Izvor: B92, 03.Nov.2011, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolje posao u džungli nego u Srbiji
Beograd -- Vlada Filipina zabranila je slanje svojih radnika u 41 zemlju, među kojima i u Srbiju, i to zbog nedovoljne zaštite stranih radnika.
Sve to možda ne bi bilo tako strašno da Srbija nije svrstana uz Avganistan, Liban, Kubu, Severnu Koreju, Čad, Libiju, Sudan, Kambodžu, Haiti, Hrvatsku, Indiju, Pakistan, Zimbabve, Irak...
Filipincima je zabranjen rad u zemljama koje nisu potpisnice sporazuma sa tom državom o zaštiti stranih radnika, a nemaju ni svoje zakone >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji regulišu tu oblast.
"Mi ćemo nastaviti da šaljemo radnike u 125 zemalja, s obzirom na to što smo u njima proverili podatke o zaštiti stranih radnika. Zabrana zapošljavanja u ostalim zemljama biće ukinuta ukoliko te zemlje preduzmu odgovarajuće korake da zaštite filipinske radnike", navela je ministarka za rad Rozalinda Baldoz, uz ogradu da se zabrana ne odnosi na multinacionalne kompanije u navedenim zemljama.
Srbija u problemu zbog Crne Gore?
Konzul Filipina u Srbiji Verica Milaković kaže da nije dobila zvanično obaveštenje zbog čega smo na „crnoj listi" Filipina, ali da je moguće da je to zbog incidenta koji se desio sa njihovim radnicima u Crnoj Gori. "Pre oko dva meseca imali smo problem sa dva Filipinca koje je jedan Libanac angažovao da rade u Crnoj Gori. Tamo ih je zloupotrebljavao, nije im plaćao, a na kraju im je rekao da moraju da pređu na Kosovo kako bi dobili izlaznu vizu. Međutim, tu im se gubi trag. Upozorila sam filipinsku vladu da apeluje na ljude da ne nasedaju na takve priče, a da li je ovo rezultat svega toga, zaista ne znam", navodi ona.
Predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga Željko Veselinović kaže da je ovo samo još jedan pokazatelj da se u Srbiji ne poštuju prava radnika.
"Čim su strane države preporučile svojim državljanima da nije bezbedno raditi u Srbiji, očigledno je šta misle o nama. Ja se sećam primera kada sam radio u jednoj velikoj američkoj firmi u Srbiji, da su njihovi radnici dobijali dodatak za 'rad u divljini'. To govori šta stranci misle o pravima radnika ovde", navodi on.
Veselinović objašnjava da "inspekcija i pravosuđe ne rade svoj posao, a čak kad je radnik u pravu, ne može nikako to da dokaže osim sudskim sporovima koji traju po deset godina. Ovo je samo pokazatelj da Srbija ne poštuje svoje radnike, pa ni strane. Inače jedan od uslova da Srbija uopšte uđe u EU je da se ova oblast reguliše kako treba".
U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da naši zakoni o zaštiti na radu nisu toliko loši već da se ne poštuju dovoljno. Portparol UPS-a Dragoljub Rajić kaže da "stranac može ovde da dođe i radi, ali neće imati baš iste uslove kao naši radnici".
On objapnjava da "naš sistem nije u potpunosti prilagođen evropskim zakonima. Recimo, ako je taj radnik osiguran u svojoj matičnoj zemlji, ne postoji garant da će to osiguranje platiti štetu ako se nešto desi radniku na radu u Srbiji. Drugo, oni moraju da vade radne dozvole na svaka tri-četiri meseca, što nije uobičajena praksa u razvijeni zemljama. Takve stvari zavise i od međudržavnih sporazuma kojima se definiše promet radnika, a mi očigledno nemamo takav sporazum sa Filipinima".
Međutim, u Ministarstvu rada tvrde da stranci treba samo da imaju radnu dozvolu i imaće ista prava kao naši radnici. Radmila Bukumirić Katić iz Ministarstva rada kaže da radnu dozvolu dobijaju kada se prijave MUP-u da dobiju privremeni boravak, pronađu poslodavca ili sa njegovom potvrdom podnesu zahtev za radnu dozvolu kod Nacionalne službe za zapošljavanje.
Kada je u pitanju terenski rad, onda im je čak dovoljno samo da prijave mesto boravka u MUP-u i ne treba im dozvola, navodi ona.
"Ja ne znam da u Srbiji ima Filipinaca tako da mi se čini da je to neko napamet doneo. Jer u Zakonu o radu jasno piše da su izjednačena prava naših i stranih radnika", kaže Radmila Bukumirić Katić iz Ministarstva rada.
