Izvor: Vostok.rs, 21.Mar.2011, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arapski svet: rat i narodni nemiri
21.03.2011. -
Situacija na Severu Afrike i Bliskom Istoku protekle nedelje se mogla uporediti s kotlom u kojem nešto ključa. U subotu je međunarodna koalicija počela vojnu operaciju protiv Libije. Vazdušne napade na libijske objekte PVO su izvršili avioni Francuske, SAD i Velike Britanije. Osim toga, s američkih i britanskih vojnih brodova su lansirane krstareće rakete. Istovremeno neredi obuhvataju nove zemlje tog regiona. Faktički se narodni meteži održavaju u čitavom arapskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << svetu – od Alžira na zapadu sve do Bahreina na istoku.
U petak nakon burnih debata SB UN je odobrio odluku koja je dozvolila međunarodnoj zajednici da silom uspostavi nad Džamahirijom zonu bez letova. Već sutradan vojni objekti Libije su bili napadnuti pomoću masovnih vazdušnih udara. Tripoli je optužio Zapad za uništavanje civilnih objekata. U Pentagonu ističu da će operacija imati više etapa. Prema rečima ministra inostranih poslova Francuske Alena Žipea, vazdušni napadi će trajati i narednih dana, dok Gadafi ne ispuni uslove odluke UN. Libija je nazvala tu odluku nevažećom. Tripoli je takođe zatražio vanredni saziv SB UN. Prema mišlenju analitičara, intervencija Zapada će samo pogoršati situaciju, - smatra ekspert-orijentalista Instituta strateških ocena i analize Sergej Demidenko.
Međunarodna zajednica je počela otvoreni pritisak na Gadafija. Ne shvativši situaciju, Zapad je brzo uskratio sebi put za povlačenje. Danas on nema drugi izlaz nego da vrši presing na Gadafija i Libiju. Očigledno je da libijski pobunjenici nisu u stanju da promene režim, kad su zatažili ozbiljnu međunarodnu intervenciju. U principu je Gadafi mogao da brzo završi sa pobunjenicima. To bi bilo učinjeno da nije intervencije zapadnih sila.
Strana invazija u Libiju može da izazove proteste u susednim zemljama, - uvereni su eksperti. Ionako se u većini država bliskoistočnog regiona i na severu Afrike održavaju protesti nezadovoljnih režimima. Opozicija Bahreina, nezadovoljna obećanjima kralja o sprovođenju demokratskih reformi, ponovo je izašla na ulice. Uz pomoć suzavca policija je sprečila pokušaj demonstranata da sprovedu akciju. Najaktivniji protivnici vlasti su uhapšeni. Napetu situaciju produbljuje i prisustvo 1,5 hiljade vojnika i policajaca iz Saudijske Arabije i OAE, koji su poslati radi pomoći vlastima Bahreina.
Neredi su obuhvatili i Istočnu provinciju Saudijske Arabije. Snage bezbednosti te kraljevine guše protestne akcije, koje su u zemlji zakonodavno zabranjene. Međutim, neredi su naterali kralja Abdalu da izvrši potez bez presedana. Prvi put u istoriji te zemlje se monarh obratio naciji, i to u svom govoru je saopštio o novim merama socijalne podrške stanovništva.
I vlasti OAE – jedine zemlje na Bliskom Istoku, koju nisu obuhvatili neredi, - morali su da pristanu na ustupke stanovnicima. 24. septembra će tamo biti održani drugi u istoriji države izbori u Federalni nacionalni savet. Kada su 2006. godine bili održani prvi izbori, samo 1 odsto stanovnika je bilo dozvoljeno da glasa. Danas je vlada OAE objavila o trostrukom povećanju broja birača.
Privrženost demokratskim vrednostima demonstriraju nove vlasti Egipta. 19. marta je tamo održan svenarodni referendum o amandmanima za ustav. Prema zamisli Višeg vojnog saveta oružanih snaga Egipta, koji vlada u zemlji posle ostavke Hosnija Mubaraka, to je prvi korak na putu predaje vlasti civilnom rukovodstvu. Verovatno su bivši protivnici Mubaraka zadovljni promenama: poslednjih dana akcije se ne sprovode.
Ohrabrena događajima u Egiptu i Tunisu, gde je došlo do smene vlasti, ne prekida aktivne akcije ni opozicija u Jemenu. Učesnici protesta traže ostavku predsednika Ali Abdale Saleha, koji vlada u zemlji već u toku više od 30 godina. U glavnom gradu Sani u petak je došlo do sukoba protivnika i pristalica šefa države, na strani poslednjih su bili i pripadnici snaga bezbednosti. Broj poginulih iznosi 47, više od 200 je ranjeno. U zemlji je objavljena vanredna situacija.
I u glavnom gradu Alžira su rasterivali demonstrante. Izborivši u februaru ukidanje režima vanredne situacije, koji je delovao u zemlji rekordnih 19 godina, opozicija i dalje insistira na smeni režima. Međutim, ona ne uspeva da organizuje masovne akcije, snage bezbednosti uz pomoć suzavca rasteruju protestne marševe.
Krvavi sukobi između pristalica i protivnika režima Bašara Asada su se desili u Siriji. Bez obzira na to što se svake protestne akcije tamo završavaju masovnim hapšenjima, zahtevi slobode i demokratije tamo ne prestaju. U petak prilikom rasterivana demonstracija u gradovima na jugu te zemlje snage pravnog reda su otvorile vatru. Nekoliko demonstranata je poginulo, stotine je ranjeno. Eksperti smatraju da se neredi u Siriji održavaju pod uticajem susednih Jordanije i Iraka gde se drugi mesec svakog petka sprovode «dani gneva».
Nestabilna situacija na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi rezultirala je ozbiljnim poskupljenjem na svetskom tržištu skupocenih metala, namirnica i naročito energenata. Ako su ranije eksperti isticali kratke špekulativne tendencije, danas oni sve češće pružaju pesimistične prognoze za dugoročnu perspektivu. Pred mikrofonom je rukovodilac centra arapskih istraživanja Instituta orijentalistike RAN Aleksandar Filonik.
Situacija na Bliskom Istoku neće se brzo smiriti. Ona je napeta, ako se to nastavi – izgleda da se taj process širi – bezuslovno, svetsko tržište čekaju teška vremena.
Ekspert je uveren: ako se političkim zahtevima u arapskim zemljama budu dodali i meteži gladnih, vlasti će morati da rešavaju ne samo političke probleme, već i socijalne.
Izvor: Golos Rossii
Pogledaj vesti o: Neredi u Britaniji
