Izvor: Politika, 21.Sep.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Al Kaida i u Libiji
Ubistvo ambasadora i trojice diplomata u Bengaziju SAD proglasile za teroristički napad, koji je najverovatnije predvodio bivši pritvorenik iz Gvantanama
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Ono što je u prvi mah ocenjeno kao spontani izliv gneva zbog za muslimane uvredljivog filma na internetu, sada se sagledava kao teroristički napad koji je po svemu sudeći organizovala libijska ispostava Al Kaide, sa jednim bivšim zatočenikom američkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << logora Gvantanamo na Kubi na čelu.
Ovakva kvalifikacija ubistva ambasadora Kristofera Stivensa i još trojice diplomata izneta je u Senatu, od strane Meta Olsona, direktora Nacionalnog protivterorističkog centra, koji je ukazao da još nema konkretnih dokaza da je sve bilo detaljno isplanirano unapred, ali da ima osnova da se tvrdi kako su protesti zbog ismevanja islamskog proroka iskorišćeni kao prilika za „osvetu Americi”.
Američke službe iznose da je u tome učestvovao, a možda napad i predvodio Safijan Ben Kumu, nekadašnji zatočenik specijalnog američkog logora za teroriste osumnjičene da su učestvovali u spektakularnom terorističkom napadu na Ameriku 11. septembra 2001. On je pušten 2007. i izručen libijskim vlastima uz uslov da bude u tamošnjem zatvoru.
Režim pukovnika Gadafija ga je međutim oslobodio u okviru programa pomirenja sa islamistima, godinu dana kasnije.
Ovde ne prestaju debate o tome kako je bilo moguće da ambasador boravi u nesigurnom Bengaziju sa nedovoljnim obezbeđenjem. Okolnosti u kojima su nastradala četvorica diplomata istražuje Ef-Bi-Aj. Ono što je u ovom momentu izvan svake sumnje, to je da su napadači bili dobro naoružani i da su veoma lako savladali malobrojno američko obezbeđenje i lokalne libijske snage koje su im bile pojačanje.
Ako se veza sa Al Kaidom potvrdi kao tačna, to će biti loša vest za Vašington, pošto su nakon likvidacije Osame bin Ladena u maju 2011. ovde iznošene procene da je ova teroristička organizacija obezglavljena i praktično onesposobljena.
Još veće neprijatno iznenađenje jeste promena slike o Libiji – ili sagledavanje tamošnjih prilika bez ružičastih naočara. Posle svrgavanja Gadafija, a pogotovo posle demokratskih izbora, tamošnja revolucija dobila je odavde pohvale, uz žmurenje pred mnogim neprijatnim realnostima.
Jedna od njih je, sudeći prema upravo obelodanjenoj studiji Atlantskog saveta, u činjenici da nove vlasti praktično imaju veoma malo uticaja u istočnom delu zemlje i da se, generalno, njihova ruka jedva oseća izvan prestonice, Tripolija.
U zemlji je aktivno i van kontrole oko 200 dobro naoružanih milicija, koje u nekim delovima, poput planinskog grada Zintana, gde je u zatvoru najpoznatiji zatvorenik Saif al Islam Gadafi, sin svrgnutog i ubijenog diktatora, potpuno ignorišu zvaničnu policiju.
Čak je i konzulat u Bengaziju za pronalaženje tela ubijenog ambasadora posle napada bio prinuđen da angažuje jednu od tih naoružanih grupa.
Posle slanja elitne jedinice od 50 marinaca da dodatno obezbede misiju u Tripoliju, počelo je i slanje oklopnih vozila i druge slične opreme namenjene ambasadama u Libiji, Tunisu i Sudanu.
Za ovaj transport Stejt department angažovao je rusku kargo kompaniju „Volga–Dnjepar erlajns” koja je morala da obezbedi specijalnu dozvolu za sletanje svojih velikih „antonova” na američke aerodrome.
M. Mišić
objavljeno: 21.09.2012.
Pogledaj vesti o: Libija
