Izvor: B92, 30.Okt.2011, 05:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Labus: Uvesti evro, čuvati se krize
Beograd -- Miroljub Labus, ekonomista i bivši potpredsednik Vlade, kaže da je uvođenje evra dugoročno najbolje rešenje za našu privredu, iako evro danas ne stoji dobro.
On naglašava da postojeći devizni sistem može da funkcioniše sve dok postoji precenjeni realni kurs dinara, ali da to ne može da traje večno i mi ćemo svakako, pre ili kasnije, imati deviznu krizu.
Na pitanje šta građani mogu da očekuju u 2012, on odgovara da će kod nas stvari ići slično >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao u EU jer smo u istom čamcu i dodaje da neće biti nove recesije, ali će oporavak biti dug, uz spori rast životnog standarda i zaposlenosti.
Telekom i ne mora da se proda
Komentarišući neuspelu prodaju Telekoma, Miroljub Labus kaže da "Telekom mora prvo da reši svoje probleme, pa onda da razmišlja o eventualnoj prodaji. Tu spadaju vlasnički odnosi sa grčkim partnerom, poslovno i organizaciono restrukturiranje kompanije te nalaženje strateškog partnera za investiranje u kompaniju". On kaže i da je za Telekom prioritet podizanje vrednosti kompanije i da "ako se privuče dobar strateški partner, prodaja nije nužna". Takođe, Labus ne očekuje nikakvu spektakularnu privatizaciju do izbora.
Labus smatra da se politika danas više meša u ekonomiju nego u njegovo vreme i opravdanje za to nalazi u ekonomskoj krizi, gde i druge države vode veoma angažovanu ekonomsku politiku.
"Mi smo, međutim, prešli granicu i danas postoji opšte uverenje da svaki problem u privredi mora država da reši. To je, prosto, nemoguće. Uz to, vidite šta se dešava u Evropi. Novi talas krize je nastao upravo zbog državne fiskalne politike", kaže on.
On navodi da "postoje dva kanala kroz koje dužnička kriza iz EU može vrlo brzo da se preseli kod nas. Prvi je kanal izvozne tražnje, jer ćemo teže nego do sada da prodajemo u Evropi, zbog usporavanja njene privredne aktivnosti. Posebno je problem za nas situacija u Italiji, koja je naš veliki trgovački partner".
"Drugi je finansijski kanal, jer će manje kapitala biti raspoloživo za nas. Teško je poverovati da će strane države da dokapitalizuju svoje banke da bi one ulagale u Srbiju", smatra bivši potpredsednik Vlade Srbije.
Labus naglašava da strane direktne investicije ne moraju da budu pogođene, ali da smo mi sami sebi problem jer smo neatraktivni za njih.
On kaže i da "nismo spremni za izazove koji nam predstoje, ali ni EU nije bila spremna za krizu. Reagovala je sporo, što je produbilo krizu. Iz toga bi valjalo izvući neke pouke. Ja ne sumnjam da ćemo mi reagovati na krizu, pitanje je samo da li ćemo to uraditi odmah ili sa zakašnjenjem".
Ne nadam se dolasku Mercedesa
Labus, komentarišući najavu dolaska ozbiljnih investitora, poput Boša ili Mercedesa, kaže da je "prvi krug stranih investicija prošao i cilj je bilo preuzimanje domaćeg tržišta". "Drugi krug stranog investiranja bi morao da ima drugačiji cilj i da tretira Srbiju kao odskočnu dasku za regionalni ili širi izvoz. Moguće je da nisam dovoljno obavešten, ali ne vidim da Mercedes i Boš tako tretiraju Srbiju", navodi on.
Kada su u pitanju svetle i tamne tačke srpske ekonomije, on objašnjava da se "spoljna likvidnost zemlje se održava, bankarski sistem je još uvek siguran, polako se smanjuje inflacija i postoji izvestan privredni rast. To je na svetlijoj, mada ne potpuno svetloj strani. Na drugoj strani su nezaposlenost, pad potrošnje, stagnacija realnih plata, fiskalni i platni deficiti te zaduživanje države".
Miroljub Labus smatra da je zaustavljanje rasta javnog duga Srbije "pitanje za politiku, a ne za struku" i dodaje da što se struke tiče, ona mora da ukaže na primer Italije.
"Ako kamatne stope porastu - između ostalog i zbog rizika zemlje - a privredni rast ostane skroman, finansiranje visokog duga postaje nerešiv problem. Ja sam pregovarao o otpisu našeg duga i znam da na budući otpis stranog duga ne možemo da računamo", upozorava on.
On kaže i da uredba Vlade Srbije o ograničenju plaćanja na 60 dana samo smanjuje kredibilitet Vlade jer se donosi propis koji neće moći da se sprovede.
"To mi liči na obavezu stanara da traže dozvolu od opštine da okreče svoj stan. Nelikvidnost je ozbiljna stvar, između ostalog i sama Vlada doprinosi tome jer ne plaća svoje obaveze. Nelikvidnost je delom posledica nesolventnosti u privredi, a delom restriktivne monetarne politike. Ni jedno ni drugo se ne rešava uredbom", zaključuje Labus
Pogledaj vesti o: Kurs dinara, Kurs evra
