Izvor: Politika, 18.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za bolje srpsko-ruske veze
Ove godine časopis "Slavistika" proslavlja 10, a Katedra za ruski jezik i književnost 130 godina postojanja
Ove godine navršava se 10 godina časopisa "Slavistika" i 130 godina postojanja Katedre za ruski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Jubilej će, između ostalog, biti obeležen simpozijumom sa međunarodnim učešćem koji će se održati u Ruskom domu, u maju ove godine, na temu "Ruska dijaspora i srpsko-ruske kulturne veze".
Predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Slavističkog društva Srbije i urednik "Slavistike" Bogoljub Stanković u razgovoru za naš list napominje da međuslovenske veze treba na pravi način gajiti i razvijati. Ako neko misli da je moguće negovati evropske, bez slovenskih veza, onda taj nema poštene namere, kaže Stanković.
– U našoj sredini nema mnogo sluha za slovenska pitanja, a takav je odnos i prema ruskom jeziku. U školama je postojala svojevrsna hajka protiv ruskog jezika. Sa zvaničnih mesta 2001. i 2002. godine su govorili da ruski jezik i nije neki strani jezik, osporavajući mu status stranog jezika. U poslednje dve godine taj odnos se menja i ide u dobrom pravcu, napominje Stanković.
Da bi se dala mogućnost da se i ruski studira u zadovoljavajućoj meri, poslednjih godina na Katedru za ruski jezik i književnost upisuju se i oni koji ga ranije nisu učili, a dešava se da baš ti studenti budu vodeći, jer sve zavisi od talenta i motivacije, priča naš sagovornik.
Časopis "Slavistika" pokrenut je 1996. godine, u vreme kada su drugi časopisi i publikacije te vrste izlazili sa zakašnjenjem ili pauzirali pa obnavljali rad.
– To je bilo vreme opšte blokade i te 1996. kada smo planirali tradicionalni slavistički skup konstatovali smo da nema dovoljno prijavljenih. Učesnici nisu bili motivisani jer se njihovi radovi, za koje su uložili određeni trud, nisu objavljivali. To je bila prilika da svetu pokažemo da želimo da sačuvamo osećaj dostojanstva bez obzira što su prilike teške, govori Stanković.
Časopis, koji već 10 godina objavljuje Slavističko društvo Srbije, je inicirao i projekat "Srpska slavistička baština" čija je ideja da dovede do dobro izučene i naučno uobličene istorije srpske slavistike koja, prema Stankovićevom uverenju, za sada nije dovoljno razvijena disciplina.
Jedna od rubrika koju je pokrenulo uredništvo lista je i "Srpski u inostranstvu". Pored položaja slavistike u svetu, ona obrađuje teorijska, metodička i lingvistička pitanja sa stanovišta učenja srpskog jezika kao stranog, a bavi se i književnim pitanjima, prevođenjem i književnim vezama.
Pokretanju rubrike pristupilo se sa puno optimizma i očekivanja da će privući znatan broj saradnika, pre svega stranih slavista koji se u svojim zemljama bave srpskim jezikom, književnošću i kulturom. Nažalost, očekivanja se tokom proteklih osam godina od pokretanja rubrike nisu ostvarila. Od našeg sagovornika saznajemo da je odziva bilo tek toliko da se rubrika ne ugasi, čime je uredništvo bilo primorano da u više navrata apeluje i poziva na saradnju potencijalne autore.
– Problem srpskog u inostranstvu uzrokovan je i "podelom" srpskohrvatskog jezika. Nastala je žestoka i često nelojalna konkurencija jezika, a reč je o srpskom, hrvatskom i bošnjačkom. Na katedrama na Zapadu predaje se objedinjeno bosanski, hrvatski i srpski jer je objektivno vrlo komplikovano predavati tri jezika, tri književnosti i tri kulture.
Kao dobar i svima poznat primer Stanković navodi situaciju u Hagu, gde prevodilac sa bosanskog područja prevodi i suđenja našim ljudima, i dodaje da je komplikovano i organizaciono i finansijski obezbediti više prevodilaca za, objektivno, jedan jezik.
Uslov da bi se jezik održao u inostranstvu kao deo svakodnevne nastave jesu lektorati. "Naši lektori drže vežbe i za bošnjački i za hrvatski. U inostranstvu se tim jezicima pristupa kao nekadašnjem srpskohrvatskom, ali se uočavaju teritorijalna i stilistička diferenciranja", kaže na kraju razgovora Bogoljub Stanković i dodaje:
– Dešavaju se i neobične situacije. Pričali su mi naši lektori kako na pojedinim fakultetima u inostranstvu prvo sa studentima rade vežbanja prevođenja nemačkog na srpski, a sa drugom grupom prevođenje nemačkog na hrvatski...
M. Sretenović
[objavljeno: 18.04.2007.]
