Izvor: Blic, 22.Jul.2011, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro Lusijan Frojd
Jedan od najčuvenijih svetskih slikara Lusijan Frojd, unuk Sigmunda Frojda umro je u osamdeset i osmoj godini u bolnici u Londonu, saopštio je njegov njujorški galerista. Portparol Betina Prentis je rekla da je Lusijan Frojd umro u svojoj kući posle kraće bolesti. Lusijan je bio veliki majstor erotskih portreta i jedna od njegovih slika je 2008. godine pšrodata za neverovatnu cenu od 33,6 miliona dolara.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Rođen je 1922. godine u Berlinu. Njegova majka Ana i otac arhitekta, predosećajući crni oblak, 1933. beže u London. U Londonu Lusijan uči da slika (u klasi Sedrika Morisa) i prvi put izlaže 1944. godine u Galeriji „Lefevre". U trideset drugoj godini stiže u Britanski paviljon na Venecijanskom bijenalu.
Na toj izložbi definitivno će biti priznat kao najveći slikar figuracije našeg doba, koji je toliko daleko otišao u tehničkom majstorstvu da njegov potez uljanom bojom deluje akvarelski. Između ostalog, vidimo ga kako u svom ateljeu modela postavlja na „brdo" belog platna i u njega unosi osećaj potpune opuštenosti, što odaje utisak da zaustavlja vreme.
Tako Frojd stvara dijalog s prostorom platna i gradi likovnu predstavu u kojoj su figure kao isklesane u kamenu. I kad radi po narudžbini, i kad slika svoje najbliže, ženu, majku, decu, prijatelje... u njima uvek podvlači ličnost.
„Ne može se osetiti potpuna sreća tokom stvaranja umetničkog dela. Njeno obećanje se samo naslućuje u činu stvaranja, ali ona nestaje pre nego što se delo završi - onog trenutka klada slikar shvati da je ono što slika, samo slika.
Da nije tako, bilo bi moguće naslikati savršenu sliku posle koje bi slikar mogao da prestane da slika. Upravo ta nemogućnost nagoni slikara da nastavi da radi. Zato je stvaralački proces slikaru neophodan, možda i više od same slike", objasnio je umetnik u jednoj od svojih brojnih monografija.
Frojdove slike su nešto između groteske i erotike. Za njega je ružno - lepo. „Svako je ružan i svačije telo me intrigira", protumačio je svoje aktove. Svako ipak na njegovim slikama koje fasciniraju kao psihološki portreti, izgleda lepo. Ili, bolje reći, onako kako ga je priroda stvorila uz finu dozu naglašenih karikaturalnih crta, kao što je, na primer, portret kraljice Elizabete, zbog koga su njeni dušebrižnici mislili da će završiti u kuli Tauer.
„Želim da slika bude od krvi i mesa i želim da moji portreti budu portreti ljudi, a ne nalik njima. Moja slika je ta osoba. Slikam ono što vidim, a ne ono što vi mislite da vidim", objasnio je Frojd jednom prilikom.
Pogledaj vesti o: London
