Izvor: Danas, 16.Feb.2015, 22:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tema za diskutovati
Kad nekome pišemo mejl i na kraju ga pozdravljamo, kažemo „srdačan pozdrav“ ili samo „pozdrav“, „mnogo pozdrava“, „puno pozdrava“ itd. Ima mišljenja da ovaj poslednji primer nije ispravan. Tako, recimo, jedna učiteljica uči svoje đake da se puno koristi za nešto što je napunjeno, kao „puna korpa“, „puna fioka“, u kom slučaju imamo pridev, a uz pozdrave treba staviti prilog mnogo.
Prema rečniku, prilozi puno i mnogo su sinonimi (puno znači „u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << velikoj količini, u velikom broju, mnogo: puno trgovaca“). Kako nam je prirodno da kažemo za nekoga da mnogo radi, mnogo spava, ili, u priloškim sintagmama, mnogo stvari, mnogo energije, tako je dobro uz ove reči upotrebiti i puno umesto mnogo (puno spava, puno stvari). Izgleda da se ni normativisti nisu bavili ovom „nedoumicom“, a da li bi trebalo, nemam pojma. Egon Fekete je na jednom mestu pisao kako izraz veliko hvala nije dobar, jer je hvala imenica ženskog roda, ali su uz nju prilozi „mnogo, lepo, puno“ sasvim regularni. Tako on valjda ne bi imao ništa ni protiv „puno pozdrava“.
Uostalom, kad se neki izraz ustali u jeziku, on se ne može, nema svrhe, proganjati, pa čak i ako on nema gramatičko opravdanje. Tako se danas normativisti muče da nađu zamenu za konstrukciju „kafa za poneti“, „moda za poneti“, a onda i „tema za diskutovati“, zato što predlog ne može da stoji uz infinitiv. Međutim, kako ovde predlog ipak ide iz infinitiv, to bi onda trebalo menjati gramatike.
Ranije je bilo pokušaja da se izbaci izraz „radi se o“, pošto je germanizam, a i danas ima netrpeljivosti prema njemu, jer već imamo prikladne - „reč je o“, „u pitanju je“ (što je takođe germanizam)... Svi ti primeri pridružuju se onima koje su ranijih decenija puristi osuđivali kao rogobatne i književnom jeziku nepotrebne, a koji su već sasvim u jeziku uobičajeni. U starijim gramatikama i studijama (prema Srpskom jezičkom priručniku) za takve su proglašavani „teško mi pada“, „imati u vidu“, „uzeti reč“, „odneti pobedu“, „padati u oči“, „voditi računa“, ili „provalnik“, „prehladiti se“, „upotpuniti“, „bespredmetan“, „pola osam“ (kao treba „sedam i po“), „bela kafa“...
Svi ti oblici su fino uplivali u naš jezik, što nam ukazuje na to da je purizam besmislen, jer ništa u jeziku nije slučajno, ništa, dakle, nije „neispravno“.
