Izvor: Politika, 13.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stefan Visoki – vitez u doba zla
Novi roman Nikole Moravčevića "Vitez u doba zla", posvećen ličnosti i vremenu despota Stefana Lazarevića, objavila je beogradska izdavačka kuća "Arhipelag". Nikola Moravčević, naš književnik i univerzitetski profesor iz Čikaga, poznat je po istorijskom romanu "Albion, Albion", za koji je dobio nagradu "Rastko Petrović" namenjenu najboljem proznom delu srpskog pisca iz rasejanja, po istorijskom romanu "Svetlost Zapada", kao i knjizi izabranih eseja o srpskoj i ruskoj književnosti, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predstavlja samo deo od ukupno dve stotine eseja i književnih prikaza profesora Moravčevića, objavljenih u nekoliko vodećih enciklopedija i velikom broju književnih časopisa u SAD i Kanadi.
U svom novom romanu "Vitez u doba zla", Nikola Moravčević je lik despota Stefana Lazarevića prikazao na osnovu obimne istorijske građe.
– Lik despota Stefana sam uobličio na osnovu pouzdanih istorijskih podataka iz različitih izvora, onakvim kakav je vaistinu i bio: duboko zainteresovan za očuvanje duhovne veze sa tradicijom svetorodne loze Nemanjića, na šta je imao prava po majčinom poreklu, ali istovremeno i vladar mnogo bliži zapadnoevropskom apsolutizmu nego srpskoj srednjovekovnoj tradiciji. Koristeći ekonomsku moć Srbije, uspeo je da se finansijski osamostali od svoje vlastele i da slobodno centralizuje državnu vlast stvaranjem samo njemu podložne državne uprave i jake najamničke vojske. Te dve institucije su za vreme njegove vladavine uspešno garantovale i unutarnju državnu stabilnost i spoljnu odbranu despotovine od povremenih turskih najezdi – kaže Nikola Moravčević.
Despot Stefan posedovao je umeće uspešnog pregovaranja sa ugarskom i turskom stranom, a ujedno je uspeo da učvrsti svoju vlast u Srbiji. Da li ga to umeće čini dobrim vladarem u "doba zla"?
– Dobar vladar, po mome mišljenju, jeste onaj koji svojom vladavinom potencira sva pozitivna stremljenja u svojoj državi i uspešno umanjuje ili otklanja sve negativne pojave, kako u međunarodnim odnosima, tako i u ekonomskom i kulturnom razvoju, vladavini prava i procvatu umetnosti i književnosti. Stefan Visoki je u izrazitoj meri bio baš takav vladar. Kao izuzetno sposoban vojskovođa i strateg, razboriti državnik, daroviti pisac i prevodilac, narodni prosvetitelj i nenadmašni umetnički mecena, on je uspeo ne samo da produži postojanje srpske države teško uzdrmane tragedijom kosovskog poraza, nego i da tu zemlju dovede do novog i zavidnog ekonomskog i kulturnog procvata. Da bi se izborio za svoju viziju politički i ekonomski moćne države morao je više od decenije da se bori sa najbližim rođacima, pa i sa sopstvenim bratom koji ga je dvaput izdao bekstvom Turcima, da bi se uz njihovu oružanu pomoć dokopao vlasti – objasnio je Nikola Moravčević.
Koliko u istorijskom romanu ima "kreativnih iskoraka", odnosno umetničke slobode u odnosu na činjenice, pojašnjava naš sagovornik:
– Moj kreativni "kredo" je da u istorijskom romanu ovoga tipa autor nema prava na bilo kakve romaneskne "iskorake", jer to onda u velikoj meri obezvređuje značaj istorijski dokumentovanih detalja, na kojima je bazirana njegova naracija. Pisac koji se okrene velikim istorijskim ličnostima i događajima, to čini da bi produhovio i dramatizovao suštinu činjenica, i da bi, ispunjavajući ih dodatnom psihološkom potkom, obogatio realnost događaja i ličnosti humanističkim vrednostima. Ako on u tom procesu počne da izmišlja stvari koje nisu ničim dokumentovane, on time gubi poverenje čitaoca, čime u stvari seče granu na kojoj sedi.
Glavni lik "realnog" toka romana je univerzitetski profesor Petronić, koji piše obimnu studiju o despotu Stefanu. Koliko u njemu ima autobiografskog – pitamo autora.
– Možda je najbolje da Vam na to pitanje odgovorim anegdotom o velikom francuskom piscu Gistavu Floberu. Kad su ga po izlasku njegovog čuvenog romana "Ema Bovari" kritičari i novinari pitali ko je Ema Bovari, on je posle duže pauze odgovorio: "Pa, Ema Bovari, to sam ja!" Tako je umnogome i sa mnom. Nije moguće poreći da se izvesni delovi biografije profesora Petronića slažu sa sličnim biografskim detaljima iz moga života, ali to ipak ne znači da smo mi u književnom smislu sijamski blizanci. Pošto je profesor Petronić književna ličnost koja se pojavljuje i u mom romanu o raspadu Jugoslavije "Svetlost Zapada", on je prilično jasno ocrtan lik, koji je u bezbroj detalja bolji od mene. Zato bi možda trebalo da kažem da u liku profesora Petronića ima mnogo toga što sugeriše da je on onakav kakav bih ja možda podsvesno želeo da budem.
Istorija je za znalce dobra učiteljica, stoga pitamo profesora Moravčevića koliko je ovim romanom želeo da objasni naše vreme i probleme sa kojima se kao narod suočavamo.
– Nije lako praviti paralelu između Stefanove i današnje Srbije, jer se ovde radi o radikalno različitim društvima i drastično različitim izazovima koji su pred njima. Ali jedno je sigurno, a to je da je Stefan, kao i naši savremeni državnici, bio suočen sa kiklopskim državnim problemima i da je negde sa promišljenošću i diplomatijom, a negde i umerenom upotrebom sile, uspeo da prebrodi sve teške političke i ratne izazove, i da time otkloni potpadanje Srbije pod Turke za skoro polovinu veka. Kao izrazito svetovni i apsolutistički vladar shvatio je da se pod stalnom pretnjom turske invazije mora okrenuti Evropi i to je uspešno ostvario čvrstim savezom sa moćnom Ugarskom, bez obzira na to što je ona bila u potpunosti katolička država – kaže Moravčević.
[objavljeno: ]
