Izvor: Blic, 05.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Robovi kolektivnog zaborava
Robovi kolektivnog zaborava
Uvek, naravno, postoje stvari koje vas iznenade, a one su najčešće iz domena ljudske prirode i tu nikada kraja varijetetima. Znao sam da sistema nema, da je prethodni razoren, da novi nije stvoren i da je svemu čega se dotaknete potrebna ozbiljna rekonstrukcija, nova logika, novo posmatranje stvari - kaže za 'Blic' Milosav Marinović, odnedavno zamenik ministra kulture u Vladi Republike Srbije, upitan da li je i pored svega bio iznenađen stanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u kulturi, po dolasku na ovu funkciju.
Navedite nam jedan pozitivan primer u prilagodavanju novim imperativima u kulturi...
- Ima ih više, ali padaju mi na pamet: Muzej savremene umetnosti i Narodna biblioteka Srbije. Narodna biblioteka Srbije je kuća koja je otišla dosta daleko u prelasku sa logike institucije na logiku projektnog organizovanja. Strategija, planiranje, projekat, timski rad, faznost i istrajnost u suštini su svakog posla, za razliku od logike radnog mesta i svakodnevnog otaljavanja nečega što vam je neko drugi dao u zadatak. U tome je naš osnovni sukob. Raspolućeni smo kao ličnosti i kao društvo: s jedne strane imamo bogato nasleđe loših navika i okolnosti, pogrešnih pogleda na život, a s druge strane, osećamo da se mora krenuti negde napred. Najakutniji problem je, dakle...
- Samospoznaja, jedna duboka i istinska evaluacija onoga sto se dešavalo i dešava unutar svih institucija i umetničkih, kulturnih scena i sfera, sa svim bolnim zaključcima i priznanjima da je neko, možda, petnaest godina radio nešto pogrešno, retrogradno, mimo sveta, loše, nepotrebno, nedovoljno, i da i tome mora imati kraja. Iznenadili bi nas, verujem, rezultati ozbiljnijeg istraživanja, i to ne samo o stanju objekata i njihovoj opremljenosti, već o repertoaru, produkcionim modelima, broju zaista uposlenih, o strategiji i misiji koju pojedine kuće imaju, ili su imale, itd.
Koliko će novi izbori uticati na polje kulture?
- Najčešće, kad kažemo kultura, mi gotovo isključivo mislimo na elitnu ili popularnu umetnost ili na onaj najširi aspekt, 'Nije teško biti fin'-kulturu. Kultura je sveobuhvatna; ona je model i matrica u kojoj jedno društvo funkcioniše. To je sistem vrednosti, ono što čini 'duh vremena'. Mnogo više ekonomski model, privatizacija, nacionalni interes, fiskalni sistem, i sve druge naše 'goruće teme' zavise od 'kulture', nego kultura, ovako shvaćena, od njih... Hoću da kažem, i to kako se glasa, za koju 'opciju' i u kom broju se na izbore izlazi, jedno je a priori kulturno pitanje, pa tek posle političko. Jer kolektivna anestezija, mitomanija, ksenofobija, i prijemčljivost na otrcanu demagogiju i vulgarne sterotipe je odraz kulturnog modela, matrice u kojoj živimo, koju nismo ni načeli, a govorimo o reformama. Mnogi ovoga nisu svesni, a pogotovu ne oni koji, zarobljeni u zamku prakse i logike dnevne politike, kulturu, ipak, shvataju kao 'luksuz' koji će doći na red kad obavimo 'važnija posla'.
Kako kao direktor upravo održanog Bijenala scenskog dizajna komentarišete reakcije u javnosti povodom nedodeljivanja Gran prija?
- Gran pri Bijenala je, pre svega, stav, to nije neka 'posudica' koju morate svaki put nekome dati. Tako je žiri procenio da ništa u poslednje dve godine nije bilo ni da vam zastane dah, ni da je do te mere novo i drugačije kao pristup, niti je bilo povoda da se nečiji (a da već nije nagrađen) zbirni rad, kroz niz sezona, ovim istakne, jednom rečju nije dodeljen Gran pri, ali jesu sve druge nagrade u kategorijama. Ljubica Jelisavac
