Izvor: Blic, 11.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reklame sa dušom
Reklame sa dušom
Do rešenja za plakat izložbe 'Vinča i njen svet' došao sam posetivši potomka Miloja Vasića, našeg arheologa koji je otkrio ovu kulturu. Tragao sam za ličnim predmetima.
U kući potomka zatekao sam Vasićev radni sto, a u ladicama naočari, pribor za pisanje, lampu donete iz Nemačke po povratku sa studija i naučnikov dnevnik uz fotografiju iz mladosti - seća se Slobodan Mašić, predsednik Kluba umetničkih direktora koji se ovih dana predstavljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Galeriji New Moment, na beogradskom festivalu svetskog i domaćeg advertajzinga, dizajna i reklame, pod budnim okom Dragana Sakana, kreativnog direktora 'New Moment - Ideas Company'.
Tvrdnju da se advertajzing tiče leve hemisfere našeg mozga potpisuje Erik Šmit, američki istraživač koji sve više privlači pažnju javnosti. Šmit kaže da je desna hemisfera mozga odgovorna za globalno viđenje, a leva za detalje odnosno pragmatičnu misao. Tradicionalno, smatra Šmit, stručnjaci za marketing 'rezonuju desnom stranom'. Pravi se generalna ideja o klijentima kojima se obraćaju i traga za kreativnom idejom da bi se isti 'zaveli'. Tehnika 'Left Brain Marketing', međutim, analizira milione podataka da bi stigla do pojedinačnog konzumenta.
Šta se zapravo dešava u glavama konzumenata plakata, reklama, spotova i ilustracija svake vrste, zaista je teško odgonetnuti. Jer, mladi čovek starosti od 14 do 24 godine istovremeno obavlja nekoliko radnji: krastari po Intenetu, drži otvorena dva tri prozora da bi poslao neku poruku, ima telefonske slušalice na ušima, gleda/sluša televiziju i skida muziku sa veb sajta.
Kako privući njegovu rasutu pažnju? Zanimljiv je potez 'Koka-kole': od 2001. do 2003. tri puta je smanjila budžet za reklamu, ali je zato povećala ulaganja u sajt 'Cokemusic' koji je na trećem mestu veb sajtova sa kojih mladi skidaju muziku.
'Dužnost advertajzinga je da proizvoid transformiše u osobu, s dušom, karakterom, izgledom, legendom, životom. Za evropski način života on treba da bude ekscentričan. Pravite balkanski, srpski advertajzing - poručio je Žak Segela, kreativni direktor Euro RSCG Worldvidea, šeste advertajzing grupe na svetu (broji 200.000 zaposlenih), koji je ušao u legendu radeći za 'Evian', 'Citroen', Miteranovu kampanju.
Žak Segela je autor zanimljivog eksperimenta: osmislio je crno-beli slajd za TV ekran na kome je pisalo 'U vašoj neposrednohj blizini nalazi se opasan proizvod. Sadrži esid hlorid, nitrat, katran...' Oko dva miliona ljudi dnevno zvalo je na dati broj telefona da bi saznalo da je reč o duvanu. Ova neobična reklama smanjila je broj pušača za 20 odsto.
Slobodan Mašić je čitav život u plakatu, za koji kaže da mu je oduvek bilo najvažnije da iz njega eleminiše suvišno.
'Kad jednom čovek počne da misli na estetiku, uvek deo njegovog mozga na nju misli. Kad se neko kao ja pola veka bavi ovim poslom počne da zalazi u sofisticirane detalje. Tako su nastali moji plakati za 'Bitef' u vidu tri prsta, stopala, jastučeta na stopalu, usta mog prijatelja. Jer pozorište podrazumeva kretanje na sceni, izgovorenu reč, gest šake'.
I Žak Segela i Slobodan Mašić slažu se da polako ulazimo u 'društvo individua'. Ljudi žele da se razlikuju, da im se prilazi ponaosob.
Kod nas, međutim, advertajzing pokazuje tendenciju da zanemari proizvod, vređa potrošača. Upečatljiv primer je reklama za sok 'Nektar'. Na stranu što je neukusna, ona pokazuje da sama reklama nema nikakve veze sa proizvodom: priča za sebe u koju može da se udene bilo koji proizvod.
Dosetka s porukom, međutim, može da bude ipak korisna, kao što je u slučaju, već gore pomenute kampanje protiv pušenja cigareta, ili pak činjenice da je možda u prvom trenutku pomodratstvo koje je publiku privuklo Bitefu, zahvaljujući plakatu takođe, na kraju uspelo da prevaziđe puki trend i postane segment namenjen kultivisannju publike. Dakle, ima nade, advertajzing može da formira ukus, samo pod uslovom da je pošten. M. Marjanović
