Izvor: Blic, 11.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pušenje ili vožnja, odlučite sami
Pušenje ili vožnja, odlučite sami
Wiesbaden je fin i otmen grad. Gde god odem, ja popušim. Odem na ručak u restoran i - popušim. Sednem na klupu u parku pored nekog lika ili ribe, pomislim, čist prostor, širina, al opet – popušim. Odem kod prijatelja u posetu, i tamo popušim. I to, onooolikoooo. Kud ću, šta ću, udjem u neki dućan da nešto pazarim stoposto sigurna da medju silnim artiklima, pušenju nema mesta. Kad i tamo isto. Ošamućena od silnog pušenja, odem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u redakciju da uradim nešto kreativno, kad tek tamo nema šanse da ne pušim. Spakujem pinkle i krenem kući, ko velim, tamo sam jedino bezbedna. Sednem u taksi i pomislim, još samo ovde da preživim pušenje, pa sam u svojoj slatkoj kući, gde mi niko neće gurati pod nos ono što mi se neće – da pušim. Krene taksi, puckam prstima, klatim nervozno nogama, mlataram glavom, sve u iščekivanju onoga, što ne mogu da zaobidjem – pušenje. U trenutku bacim pogled na ceduljicu pored volana i pročitam- HVALA ŠTO NE PUŠITE. Protrljam oči, da se uverim da me ne varaju, a ceduljica stoji. Hvala i vama što nema pušenja, kažem glasno taksisti i na pitanje dokle idem, odmahnem, nije bitno, gde god želite, samo kad nema – PUŠENJA.
