Izvor: Politika, 04.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posvećeno Džonu Koltrejnu
Jedna od najuglednijih japanskih pesnikinja, Kazuko Širaiši, bila je gost nedavno završene Međunarodne književne kolonije "Čortanovci 2007", koja je održana u Čortanovcima, Beogradu, Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Pančevu. Među ostalim učesnicima kolonije bili su i Amir Brka (Tešanj), Dragan Jovanović Danilov, Matijas Enard (Barselona), Nikola Malović, Izabel Nunjez (Barselona), Aleksandra Petrova (Rim), Igor Marojević i Dejana Nikolić.
Kazuko Širaiši (1931) rođena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u Vankuveru, gde je provela najranije detinjstvo. Uoči rata, 1938. godine, njena porodica preselila se u Japan. Sarađivala je sa vrhunskim umetnicima džez muzike, a Džon Koltrejn je bio njena velika inspiracija. Poeziju Kazuko Širaiši odlikuje multimedijalnost, a čuveni muzičar Sem Rivers seća se njihovog zajedničkog performansa kao jednog od najdražih nastupa u svom životu. Kazuko je radila i sa avangardnim plesačima buto teatra, a njen performans poezije prvi put je izveden na čuvenom roterdamskom Međunarodnom festivalu poezije, 70-ih godina 20. veka. Poezija Kazuko Širaiši visoko je cenjena u SAD, Engleskoj i Nemačkoj, stihovi su joj prevedeni na više od 20 jezika a njeno, ne tako davno, gostovanje u Kini ostavilo je snažan utisak u pesničkom krugu te zemlje.
Legendarni pesnik Alen Ginsberg posebno je cenio Kazuko Širaiši, a pesnici bit generacije imali su veliki uticaj na njen razvoj. Za poeziju Kazuko Širaiši govorili su da ima ritam džeza, da je odlikuje nešto posebno i neobično a da su njeni stihovi srećan spoj Istoka i Zapada, "srećan brak Japana i Evrope". Autorka je velikog broja pesničkih zbirki među kojima su: "Na grad padaju jaja" (1951), "Tigrova igra" (1960), "Peščani narod" (1983), "Onima koji se pojavljuju" (1996), "Majka lebdi, grad" (2003) i druge.
Kod nas u Srbiji, Kazuko je prvi put gostovala po pozivu Udruženja književnika Srbije, na Oktobarskom susretu pisaca 1986. godine. Prilikom ove posete Srpskom književnom društvu, i Francuskoj 7 u Beogradu, u toku razgovora za naš list, sa posebnom naklonošću i setom, govori o svom prijatelju i našem poznatom književniku Miodragu Bulatoviću, čije su knjige prevedene i u Japanu. Sa oduševljenjem priča i o našem reditelju Emiru Kusturici, nabrajajući naslove njegovih filmova. Senzibilitetom pesnikinje koja svoje ogromno životno iskustvo i u svakodnevnoj komunikaciji pretače u neku vrstu poezije, Kazuko Širaiši podsetila nas je na vreme kada je njeno rano stvaralaštvo bilo pod uticajem nadrealizma i Dalija.
– Kao tinejdžerka oduševljavala sam se modernizmom, ali sam ubrzo shvatila da je poeziji potrebno više osećanja i dinamike životne energije. Posle Drugog svetskog rata Japan je bio sasvim drugačija zemlja od onoga što je danas; mnogi ljudi bili su bolesni i jednostavno samo čekali smrt, mnogo se ružnih stvari dešavalo. U jednom trenutku prestala sam da pišem, i počela da tražim put do pravog izraza koji bi sve to mogao da opiše. Tada su na mene uticali Dilen Tomas i Alen Ginsberg, a presudan je bio dan kada sam čula muziku džez muzičara Orneta Kolemana. Uskoro je Japan postao stecište raznovrsne energije, dobre i loše, i sve me je podsticalo da pišem, sve je bilo uzbudljivo.
U to vreme Kazuko Širaiši je, kaže, stalno slušala ploče Džona Koltrejna, koga nažalost nikada nije lično upoznala.
– Njegova muzika za mene bila je produhovljena, i podsticala me je na meditaciju iz koje je nastajala poezija. Kada sam jednog vrelog dana u Japanu čula da je Koltrejn preminuo, mnogo sam plakala jer sam shvatila da sam izgubila svojevrsnog učitelja – priča Kazuko Širaiši koja je sa Semom Riversom u Njujorku snimila sjajan džez album "Kazuko Širaiši: Posvećeno kasnom Džon Koltrejnu i ostale džez pesme".
Svoje poetske performanse Kazuko Širaiši opisuje kao zajedničke nastupe sa prijateljima muzičarima i igračima, poeziju uz saglasje zvuka trube.
– Na moju poeziju nije uticala bogata japanska tradicija. Rođena sam u Vankuveru, imam i svoje englesko ime, i od majke nasledila sam taj osećaj za internacionalno, potrebu da razumem i volim i druge kulture. Tako sam upoznala divne ljude, među kojima je bio i poznati bokser Muhamed Ali, vrlo obrazovan i inteligentan čovek.
Kao pesnikinja koja izražava duboku humanističku emociju, Kazuko Širaiši poručuje:
– Poezija bitnika bila je vrlo važna u vremenu u kojem je nastajala, ali današnjem društvu potrebna je energija koja će podstaći razumevanje i rešavanje mnogih problema među kojima su najvažniji oni koji se odnose na očuvanje planete i ekologije. Bitnicima je bila potrebna sloboda, nama predstoji očuvanje sveta. Moramo da mislimo o mnogim stvarima, o belim medvedima, očuvanju kopna i mora, kao da smo jedna velika svetska porodica.
[objavljeno: ]
