Izvor: Politika, 27.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pevač ima dva života
Jedan život je za učenje a drugi za pevanje, kaže Suzana Šuvaković-Savić, prvakinja Beogradske opere
I u ovim vrelim danima, kada su u Beogradskoj operi sva svetla pogašena, pevači kao pevači – često se pojavljuju na nekim drugim pozornicama, obično tamo gde je krov nebo. Takva je i Suzana Šuvaković-Savić. I njen glas ne drži mesto. Zbog svog soprana nedavno je bila na poslovnom razgovoru u Beču, zatim je usledio jedan pevački krug po gradovima Srbije, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smo je pre neki dan čuli bila je u Tivtu i, kaže, polako se pakuje za put u Italiju... U pitanju je Dezdemona, u Verdijevom "Otelu".
Sve ovo zaista dinamično "zvuči", a tako i jeste, samo ne sme ni da nas zavara. Suzana kaže da je njen pevački kredo: Penji se se stepenik po stepenik! Naučila je to od starijih, iskusnijih od sebe. Baš kao i: Ako brzo previsoko poletiš, to se često loše završi. Tek, pomenuta Dezdemona biće još jedan važan lik koji će prvakinja Beogradske opere premijerno otpevati u svetu, a ne kod kuće. U planu je da se uskoro pojavi i na francuskoj sceni, u roli Liu u Pučinijevoj operi "Turandot". Krajem godine očekuje je i koncert u srcu Londona i, kako stvari stoje, verovatno će to gostovanje prerasti u pravu turneju po Ostrvu. Podsetimo da je u protekloj sezoni na matičnoj sceni Suzana Šuvaković-Savić imala premijere u Mocartovom "Don Đovaniju" i Leonkavalovim "Pajacima", ali je bila i Ćo-Ćo-San u Pučinijevoj "Madam Baterflaj", na repertoaru Malenijanuma. Dodajmo da joj je njen nešto "stariji" lik, Tatjane u "Evgeniju Onjeginu" P. I. Čajkovskog doneo godišnju pohvalu Narodnog pozorišta. Želela je, međutim, nešto više da progovori o Ćo-Ćo-San:
– Drago mi je što i jedan takav veliki lik imam u svom bagažu. Kroz dosadašnju karijeru ja sam se postupno kretala: prvo uloge manjeg formata, pa sve veće i veće, dok nisam stigla do onih iz takozvanog prvog faha. Ali, ova iz "Madam Baterflaj" nešto je posebno. Ima puno dueta, sa tenorom i sa mecosopranom, tri teške arije, pa i sva ta priča... Heroina ove opere maltene je sve vreme na sceni. I, ako si pravi profesionalac, sve to moraš dobro izmeriti, kao matematičar. Međutim, kad osvojiš tu ulogu ti znaš da si na dobrom putu. Čak i veličina kakva je Mirela Freni samo jednom u svojoj karijeri otpevala je ovu sjajnu rolu. Svoju snagu treba odmeravati, imati pevačku strategiju i znati kada je došao trenutak da se pokažeš u željenom liku.
Posle ovih reči teško je ne upitati Suzanu Šuvaković-Savić za njene sledeće korake na sceni i o strategiji o kojoj govori. Kaže nam:
– Kada su me lane upitali za željene likove ja sam pomenula ove iz "Madam Baterflaj" i "Otela". Kao što vidite, želje mi se ispunjavaju. Ipak, na umu uvek imam onu lepu izreku u našem operskom svetu:"Jedan život je za učenje, a drugi za pevanje". Mislim da je to rekao Tito Gobi, ili možda neko drugi iz te stare garde. Sada sebe već vidim kao Tosku, ali tek za koju godinu. Isto tako i kao Aidu. Ima tu dosta piana, baš kao i u mome glasu. Treba biti strpljiv i sazreti za uloge koje želiš. Takođe morate da naučite i kada je došao čas da se od nekih rola rastanete, prepustite ih mlađima. Sve u svoje vreme.
Kao što rekosmo, Suzana Šuvaković-Savić često je izlazila na inostrane pozornice, posebno italijanske. Tamo je išla na specijalizaciju, naučila dobro ovaj prvi jezik opere i doskora, kao svoj lični rekord, kada je o auditorijumu reč, pominjala nastup sa Italijanima (Mizeta u "Boemima"), u Seulu 2003. godine – pred 11 hiljada gledalaca. E, taj rekord bogato je nadmašila ove godine na Marakani, kada je Crvena zvezda proslavljala svoju fudbalsku duplu krunu. Priča, doduše, nije baš operska, ali...
– Slavko Nikolić i ja smo, a capella, otpevali himnu "Bože pravde", pratila nas je u tome publika, njih oko 30 hiljada. Bio je to moj najveći auditorijum i – najveći hor sa kojim sam ikad pevala.
M. Šehović
[objavljeno: 27.07.2007.]
