Izvor: Politika, 29.Mar.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo mi izgleda dosadno
Sedeći tamo u Sloveniji osećam jaku klaustrofobiju, kaže reditelj Vito Taufer, stari znanac beogradske pozorišne publike
Moj rad je, zapravo, najpre prepoznala publika u Beogradu. Sećam se sa kojim emocijama smo gostovali sa „Klasnim neprijateljem”, davne 1982. godine, ili sa predstavom „Ja nisam ja” dve godine kasnije. Tada su sve moje značajnije predstave gostovale u Beogradu. Iako nisam boravio u Beogradu više od dvadeset godina, moje predstave su dolazile na gostovanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prikazivane na Bitefu... I eto, nadao sam se da ću konačno uspeti da dođem u Beograd, povodom ovog gostovanja ali imam probe u Zagrebu. Radim „Glembajeve” u HNK i s obzirom na golemi uspeh beogradske predstave o kojoj sad svi govore: nema zezanja, moramo da radimo! – kaže slovenački reditelj Vito Taufer.
Slovensko narodno gledališče iz Ljubljane gostuje večeras i sutra uveče u beogradskom Jugoslovenskom dramskom pozorištu sa dve predstave dva najznačajnija slovenačka reditelja srednje generacije: Vita Taufera i Diega de Brea. Na sceni „Bojan Stupica” večeras će u 20.30 časova ansambl SNG-a izvesti predstavu „Kad sam bio mrtav” Ernsta Ljubiča, u režiji Diega de Brea, dok će sutra uveče na sceni „Ljuba Tadić” u 19 časova nastupiti sa komadom „Platonov” A. P. Čehova koji priča o uzbudljivom, ali melanholičnom životu nevernog učitelja Mihaila Vasiljeviča Platonova. Režiju potpisuje Vito Taufer.
Šta je presudilo da radi Čehovljevog „Platonova”, pitali smo Vita Taufera, budući da nije reč o Don Žuanu, već Hamletu koji nije u stanju da donese odluku?
– U ljubljanskoj drami nisam radio 10 godina pa sam tražio komad koji bi bio dobar izazov za što veći broj dobrih glumaca. Originalan „Platonov” u Sloveniji još nije igran i ne samo da je neverovatno aktuelan nego nam baca potpuno novo svetlo na Čehova, pa i njegove kasnije „zrelije” drame. U „Platonovu” su začeci gotovo svih kasnijih drama i tu shvatamo zašto je Čehov insistirao da su njegove drame zapravo komedije i vodvilji. To je, zapravo, mladi Čehov koji je živeo u društvu koje je pucalo po šavovima i tražilo alternative. Čehov je znao da nema spasa u moraliziranju, pojednostavljivanju i ideologizaciji. Zato ga nisu prihvatali ni sa leve ni sa desne strane. Drama „Platonov” je po formi hibrid starih klasičnih, novih i budućih dramskih, pozorišnih formi, vodvilja, ibzenovske drame, drame apsurda – kaže Taufer i dodaje:
– Glavni lik Mihail Vasiljevič Platonov, iako je pitanje da li drama uopšte ima individualni glavni lik ili je to društvo u celini, sastavljen je od svih mogućih dramskih arhetipa, a u stvari je nerealizovani provincijalni intelektualac. Niko i ništa! Prazan prostor u koji svi, uglavnom žene, projektuju svoje nade, snove, utopije. I zajedno sa njim se sve stropošta u ništavilo. Priča zapravo podseća na ove naše političare.
Budući da je tokom bogate karijere Vito Taufer režirao u svim republikama bivše Jugoslavije i bio i ostao rado viđen gost na pozorišnim festivalima pomenutog prostora, cenjenog umetnika pitali smo kako vidi, odnosno komentariše pozorišni trenutak na prostoru bivše zemlje i zašto mu prošlost nije simpatična?
– Ne vidim baš puno, pa neću ni da komentarišem. Sedeći tamo u Sloveniji osećam jaku klaustrofobiju. I ne želim da mistifikujem prošlost i prepuštam se nostalgijama, ali ruku na srce ovo mi izgleda suviše dosadno. Volim istoriju. Ali svojom prošlošću ne volim da se bavim. Više me interesuje budućnost, nove perspektive. Ipak, ako iskreno razmislim ni to mi danas ne izgleda baš ružičasto. Ali se iskreno trudim.
A da li pozorište može da promeni svet, odnosno, kako preživeti ova turbulentna vremena, Taufer je odgovorio:
– Pozorište ne može ništa da promeni. A gledajući Čehova ili Šekspira ili Sofokla, ni svet ne može da promeni pozorište. Pozorište će preživeti. Bez brige. Biće uvek potrebe za ritualima, lepotom, ogledalom, zabavom, druženjem, biće uvek radoznalosti, egzibicionizma, krvožednosti... A možda je najbolje da u vezi ovoga pitanja citiram Čehova: „Nećemo biti šarlatani i jasno kažimo kako ništa na ovome svetu nije moguće razumeti”. Rekao je još: „Ja slikam život kakav je i ni korak više... čovek će postati bolji ako ga pokažemo takvog kakav je.”
U čemu da tražimo lek, nadu, utehu?
– Ne znam... Čehov je gradio škole i bolnice – kaže Taufer.
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 30.03.2011.
