Izvor: Politika, 10.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osvojena vedrina
Monografija o slikaru Ljubodragu Jankoviću Jaletu spada u red reprezentativnih izdanja kojima se naša kultura može ponositi
To je onaj slikar koga prepoznajemo po figurama nalik megalitima, uvijenim u tanani veo, od prstiju nogu do usta, kako do neba ne bi kriknuli; figurama koje poluotvorenih ili stisnutih usana i slepih očiju, uperenih u nebo, ni glasa ni pogleda ne izražavaju a vide sve, i kažu sve.
To je onaj slikar pred čijim slikama stojimo dugo, i umesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << likova, kao izvajanih kičicom, poželimo da mi sami progovorimo, da vidimo, da nešto učinimo. Koliko moćne, te su slike vapaj pred onim što stoji pred njima, da nešto, bilo šta učinimo, da koraknemo u nepoznato...
Reč je, naravno, o Ljubodragu Jankoviću Jaletu (1932), slikaru i profesoru na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu, kome je posvećena, upravo objavljena, dvojezična monografija (srpski i engleski), jedno od onih reprezentativnih izdanja kojima se naša kultura može ponositi. Izdavač je "Radionica duše" (urednik i producent Momčilo Todorović), autor teksta pod naslovom "Osvojena vedrina ili slavopoj tragičnim snagama života" je Milan Komnenić, a uporedni prevod na engleski uradio je Timoti Bajford. Uz Komnenićev tekst dati su i izvodi iz kritičkih napisa o delu Ljubodraga Jankovića Jaleta, iz kojih se vidi da su o ovom našem, i svetski poznatom slikaru pisali najpoznatiji srpski intelektualci i likovni kritičari.
Potom su tu i odlomci iz knjige Miloša Jevtića "Oblici Ljubodraga Jankovića", objavljene u čuvenoj "Kolekciji odgovori" (knj. 113, izdavač Beogradska knjiga, Beograd Kej Valjevo, 2002). Knjige Miloša Jevtića, nastale iz razgovora sa našim poznatim poslenicima iz kulture, nauke i umetnosti predstavljaju dragoceno štivo za sve istoričare srpske kulture, a izabrani odlomci iz Jevtićevih razgovora sa Jaletom u ovoj monografiji ne samo da daju presek njegovog života i stvaralaštva već je i izdvajaju iz niza onih koje su posvećene drugim umetnicima i, uglavnom, ispunjene čistim biografskim podacima. Za onog koji i to želi, ovde se nalaze i kratki biografski podaci, i bibliografija u kojoj su nabrojane izložbe, kolektivne i samostalne, kod nas i u svetu, i nagrade od kojih ćemo podsetiti na onu, "Politikinu", za slikarstvo, iz Fonda Vladislav Ribnikar, koju je Dragoljub Janković Jale dobio 1997. godine.
U inspirativnom, glavnom tekstu iz pera Milana Komnenića u ovoj monografiji posvećenoj Jaletu, mogu se naslutiti široki horizonti kojima stremi Jaletovo slikarstvo. Vremenski neograničeno, ono inspiraciju traži u mitskom, u religiji, u sveopštem ljudskom bolu pred nepoznatim. Ocenivši da, kako vreme odmiče, biva sve očiglednije da Dragoljub Janković Jale predstavlja jedan od međaša srpske "figuracije" s kraja 20. veka, Komnenić brani Jankovića od onih koji bi mu mogli prigovoriti, kako kaže, da konzervativno prekopava po tradiciji. "U trenucima kada je figuralno, a potom i `štafelajno` slikarstvo, bez razlike i u potpunosti, stavljeno u pitanje, Jale se svrstao među stvaraoce koji su zagovarali `povratak slici` sintetišući iskustva od renesanse naovamo", zapisao je Komnenić.
Likovni kritičar Sreto Bošnjak sažeto definiše Jankovićev slikarski koncept: fantastično, nadrealno i simbolično, dok Sreten Petković zapisuje da uprkos tragičnoj viziji života, ljudi na Jaletovim slikama i crtežima nisu spremni da uteknu iz njega. Upravo to pred Jaletovim slikama oseća i Dragoslav Mihailović. Poznati pisac "u njihovom bezglasnom prkošenju smrti i besmislu življenja kao njenom obliku, u njihovoj volji za životom" sluti i bitniju, sakrivenu istinu. I dodaje: "Ove slike meni pričaju o smrti kao jedinoj, nepravednoj nagradi za čovečnost ali i o hrabrosti da se potraži sopstveni smisao u besmislenosti sveta kao jedinom pravom zalogu čovečnosti."
A. Cvijić
[objavljeno: 10.07.2007.]
