Izvor: Politika, 23.Dec.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od zlatnog pera do zlatnog miša
45. zlatno pero Beograda – 10. međunarodni bijenale ilustracije
Jubileji su povodi za slavljeničke reči ali i prilika da se određena manifestacija kritički sagleda i kontekstualizuje njen umetnički, istorijski i kulturološki doprinos. „Desetimeđunarodnibijenaleilustracije – 45. zlatno pero Beograda” ove godine protiče u znaku obeležavanja 50. godišnjice od osnivanja najstarije izložbe ove vrste u Evropi. Od skromne revije domaćih ilustratora 1959. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine, preko ambiciozne izložbe jugoslovenskog karaktera 1965, Zlatno pero 1990. prerasta u utemeljenu međunarodnu manifestaciju.
Propozicije Bijenala zadržale su standardne forme organizovanja: instituciju konkursa i otvorenost ka „svim umetnicima sveta” i „svim vrstama ilustracije namenjene knjigama, časopisima, novinama, bibliofilskim izdanjima, crtanim i animiranim filmovima, elektronskim medijima, ekslibrisu”, bez obzira na to da li su realizovana dela ili projekti.
Ovako fleksibilne propozicije neposredno upućuju na razuđeni okvir izložbe,koji je obezbedio manifestaciji vitalnost i isticanje autorske interpretacije teksta-predloška za svaku ilustraciju. Naime, sluh za podržavanje crtačke veštine i njenih rukopisnih poetskih osobenosti postali su zaštitni znak Zlatnog pera.
Fakat je da je interaktivnost ilustracije permanentna i da se odvija naviše nivoa, a svakako je primarno autorovo razumevanje teksta/književnog predloška. Iako često deluje kao igra, šala, karikatura, njeno polazište je uvek reč i značenje koje ona nosi, zapisuje Gordana Popović Vasić u svom tekstu „Od zlatnog pera do zlatnog miša”, u katalogu Pedeset godina Zlatnog pera Beograda. Ako ste odrastali uz knjigu „Još nam samo ale fale” koju je ilustrovao Duško Petričić pre skoro četiri decenije, sigurno znate šta su dobra ilustracija i mera njene relacije sa tekstom.
Na jubilarnom Zlatnom peru učestvuju144 domaća i 97 stranih autora, iz 23 zemlje. Sudeći po izboru radova, a ima stvarno dobrih ilustracija, reklo bi se da su Zlatno pero i digitalna era sklopili sporazum i da svako ide svojim putem.
Očito, obrasci novog ilustrovanja sporo se menjaju, kao i potreba za drugačijom vrstom ilustracija, mogućnosti multimedijalne realizacije i korišćenja novih tehnika i kompjuterske tehnologije nisu upadljivi. U tom duhu je i Gran pri dodeljenEjnaruTurkovskom, umetniku iz Nemačke, za neverovatno minuciozan crtež olovkom na papiru. Laureati Zlatnog pera Beograda su Žoao Vazde Karvaljo iz Portugala, Pat Andrea iz Francuske i Natan Jurančićiz Slovenije, čiji radovi,takođe,potvrđuju iznetu tezu.
I,kao što su 80-ih 20. veka na Bijenalu grafike u Ljubljani dominirali umetnici iz Japana, među stranim izlagačima na Zlatnom peru danas svojom brojnošću i kvalitetom radova izdvajaju se umetnici iz Irana. Njihov ubedljiviautorski stav, inovativnost, poetičnost i izuzetna kolažna rešenja svakako daju autentični umetnički pečat postavci. Afirmaciji ove umetničke škole doprinela je iHoda Hadadi, umetnica iz Irana, laureat Velike nagrade Zlatnog pera na prošlom Bijenalu, koja je ove godine samostalno izlagalau Grafičkom kolektivu.
Čitav koncept izložbe i postavke po svojim akademskim standardima i prirodi materijala kamernog karaktera deluje starovremski.
Prateću izložbu „Naslovna strana” autorski je koncipovala Mirjana Vajdić Bajić u galeriji „Feniks”, a povodom jubileja izdata je i prigodna marka, rad Jakše Vlahovića.
Provokativna pitanja odnosa literature i ilustracije, njena uloga i oblici, kriterijumi prilikom vrednovanja, stvaralačka sloboda ilustratora, sve to su svakako osnivači Zlatnog pera imali na umu. Očito da je ilustracija i njeni različiti aspekti još uvek oblast sa mnogo otvorenih pitanja, a izložbe ovog tipa mogu inicirati neke odgovore. Nova stvarnost ilustracije nesumnjivo leži u savremenim medijima i o njoj će se raspravljati u sledećim dekadama Zlatnog pera.
Povodom jubileja treba reći i da je značaj ove manifestacije nesumnjiv:Zlatno pero je baza za pisanje istorije ilustracije 20. veka i njeneafirmacijeu domenu savremene kulture.
Ljiljana Ćinkul
[objavljeno: 24/12/2009]
