Izvor: Blic, 25.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majkl o Majku
Majkl o Majku
Na 37. Bitef iz Londona je doputovao poznati britanski pozorišni kritičar Majkl Koveni, koji je predsednik ovogodišnjeg žirija. Davno mi je pričao da radi na knjizi o pozorišnom i filmskom reditelju Majku Liju, koji je na ovogodišnjem 61. Venecijanskom festivalu dobio Zlatog lava za film 'Vera Drejk'. Zamolio sam ga pred polazak da mi donese svoju nedavno izdatu knjigu.
Knjiga se zove 'Svet po Majku Liju'. Sa korica me, dok je čitam posle predstava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na Bitefu, gledaju njegove užarene crne oči.
Majk Li svakako spada među one slikovite britanske umetnike naše savremenosti kao što su Piter Bruk, Džon Litlvud i Stiven Berkof. On ima veoma izrazitu individualnost, koju autor biografije, opisuje kao srodnika Hogarta i Dikensa. To znači da mu nije daleka groteska u okviru satiričnog tretiranja likova koje opisuje.
Nas pre svega interesuje njegova pozorišna karijera.
Majk Li je tokom 70-ih godina oscilirao između filma i pozorišta. Za film je sam pisao scenarija, a za pozorište drame. Tih godina izrežirao je po značajnim pozorišnim kućama svoje drame 'Bebe odrastaju','Ebigejlin parti', 'Ekstaza' i 'Guščja koža'. On nema običaj da radi sa zvezdama. Njemu prebaciuju da uzima glumce onakve kakvi su mu potrebni i u pozorišru i na filmu, i da onda nema razloga da traži kreativni preobražaj svojih glumaca. Majkl Koveni se sa tim ne slaže.
Njegovi komadi su na sceni izgledali tako prirodno da su kritičari mislili da je to rezultat improvizacije. Pokazalo se da to nije tačno. Majk dopušta veliku slobodu glumaca, ali on dijalog piše tako porirodno da kad se odigra, on deluje kao da je improvizovan, kako na filmu tako i u pozorištu.
Ispravka: Ne znam kako, tek prošle subote sam ruskog dramatačara Ivana Viripajeva nazvao imenom njegovog kolege Bogajeva. Obojica su odlični i originalni dramatičari, a otkrio ih je prevodilac Novica Antić.
Čarolija
L.N. Tolstoj, 'Rat i mir. Početak romana'; režija: Pjotr Fomenko, Rusija
Predstava 'Rat i mir. Početak romana' reditelja Pjotra Fomenka, pozorišna je čarolija naročite vrste. Strpljivo i smišjeno građena, ona se sastoji od od fantastično kombinovane 'faktografije' romana, koja se potom prevodi u novu realnost. Nataša Rostova se još nada da će njena ljubav prema Borisu biti uzvraćena, Knez Andrej se sprema za odlazak u rat i predoseća da više neće videti svoju umilnu i veselu Lizu koju je sebično zbrinuo na selu, na veselim mondenskim zabavama o ratu se uglavnom spekuliše i samouvereno se očekuje da bude savladan crni vrag Bonaparta koga slave siromašni. Svi oni, Nataša Rostova, Elena Kuragina, kneginja Liza, Ana Pavlovna, knez Bolkonski, Bezuhov i mnogi, mnogi drugi, svi oni žive svoje živote tu pred nama, iskreno, uverljivo, gotovo realistično, a opet daleki i nestvarni, zgledani u sebe i svoje zablude, nadanja i izneverena očekivanja, zaronjeni u svoje iluzije i ljubavi - u život.
Pjotr Fomenko detaljno, do najsitnijeg delića, kao na tacni iznosi pred publiku nizove i nizove sudbina. Njegovi junaci nisu dramska lica već 'pravi' ljudi iz romana, koji u senci velikog rata evopskih razmera koji neumitno stiže, tu, pred nogama publike, vode svoje velike, lične bitke, revolucije i ratove. Svaki minut predstave, od jednog do drugog, redom su mesta neponovljivog trenja dveju realnosti koje se odvija između portreta dva cara, na gotovo praznoj sceni koju zajedno sa junacima povremeno - kao istorija- prekriva karte Evrope.
Igra glumačkog ansambla Pjotra Fomenka suverena je do te mere da izlazi iz okvira glumačkog umeća; ona je čarolija takođe.
