Izvor: Politika, 22.Dec.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjige za pod jelku
Izbor knjiga za poklon i za – razmišljanje
Bliže se Božić i Nova godina, i stalna dilema šta kupiti za poklon. A knjiga je najbolji prijatelj, uvek od pomoći; no, kako vreme pred nama donosi više briga nego razbibriga i naš je izbor pao na knjige koje će podstaći na razmišljanje, bilo da su iz istorije, filozofije ideja, ili beletristika.
Da bismo se malo probudili iz letargije, evo drugog toma biografije „Juriš na nebo” iz pera našeg izuzetnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << savremenika, filozofa Mihaila Markovića, u izdanju beogradske „Prosvete”. U ovoj knjizi Marković svedoči o burnim događajima 80-ih i 90-ih 20. veka, do 2000. godine. To je vreme raspada SFRJ, ratova, Markovićevog političkog angažovanja u Socijalističkoj partiji Srbije, čiji je bio jedan od osnivača, i razlaza sa tom partijom" Ova je knjiga provokativna ali valja imati na umu, kako su na predstavljanju u „Prosveti” istakli urednica Mirjana Milosavljević i univerzitetski profesori Kosta Čavoški i Mirko Zurovac, da ju je pisao angažovani intelektualac doslednog levičarskog opredeljenja. Mihailo Marković je neustrašivi kritičar svih posleratnih režima, koji ne izneverava sebe i koji se trudi da razmakne granice lične slobode. Čitanje ove knjige to isto zahteva i od nas.
Širenje vidika omogućiće nam i filozofska knjiga „Horizonti pojma horizont” Ralfa Elma (izdavač „Akademska knjiga”, Novi Sad, prevodilac Emina Peruničić) koja donosi hermeneutičke, fenomenološke i interkulturalne studije. Šta je horizont u filozofiji, kakva je to granica između Ovde i Sada, kako su je tumačili od antike do danas? Niz najpoznatijih svetskih autora nastoji da razume i protumači pojam horizonta, od grčke antike, jevrejske starine, hrišćanskog srednjeg veka, preko Lajbnica, Kanta, Ničea, Diltaja, Huserla, Hajdegera, Levinasa, Merlo-Pontija, u psihoanalizi, u indijskoj, kineskoj i japanskoj tradiciji. Sa ovom knjigom proputovaćete celi svet jedne ideje; prijatan put.
Beogradski „Plato books” je objavio jedinstvenu knjigu koja pripada vrhunskoj svetskoj prozi: roman japanskog pisca Kazua Išigura „Ne daj mi nikada da odem” koji prepoznaje uznemirujući svet koji nas čeka. Tema je aktuelna – doniranje organa, junaci su klonovi koji žive kao mi. A sudbina im je zapečaćena jer su oni samo – donori vitalnih delova ljudskog tela. Može li se trenutak njihove „smrti” odložiti? U svetu bespogovorne poslušnosti, klonovi ili ne, u budućnosti nam se izgleda svima smeši (bespomoćno? – ipak ne) osvajanje slobode" Isti izdavač je objavio, na drugi način opominjuću, knjigu domaćeg pisca: roman „Taoci” Sandre Petrušić, u kojem autorka, polazeći od tako realnih događaja – podmetanja bombi pod automobil, uletanja naoružanih snajperista ubica u nečiji stan – razmatra pitanje koje često sami sebi postavljamo: da li je talac samo onaj u koga je uperen snajper, ili smo svi taoci „jednog pogrešnog sistema vrednosti, društva s poremećenim emocijama i međuljudskim odnosima”?
Malo više smeha u život unosi španski pisac Fernando Savater svojim romanom „Bratstvo sreće” („Geopoetika”, prevod Zorica Novakov-Kovačević). Međutim, iako knjiga u osnovi ima detektivsku priču o nestalom jahaču uoči najpoznatije međunarodne trke konja, Savater ispod detektivskog plašta ipak krije „filozofski adut” – pravu malu studiju o istinskoj životnoj sreći. Isti izdavač objavio je i roman „Živeti” savremenog kineskog pisca Ju Hua (prevod Zoran Skrobanović), u čijoj se osnovi nalazi priča o načinu na koji se „običan” kineski čovek miri (ili na svoj način protivi) sudbini u burnim istorijskim zbivanjima u Kini u prošlom veku. Roman se čita u jednom dahu; po njemu je snimljen film koji je 1994. osvojio nagradu žirija u Kanu.
Beogradska „Fabrika knjiga” predstavlja knjigu Ildiko Lovaš „Španska nevesta (devojački, roman)” u prevodu Arpada Vicka. I ovo delo, na fonu istorije, govori o sudbini, ali kroz živote dveju žena na koje ne utiče toliko istorija koliko njihovi karakteri – reč je, kaže izdavač, o ljubavi, roditeljstvu, nerazumevanju i patnji, i o životu na razmeđi vekova, kultura, država...
A kad smo kod istorije, nije naodmet vratiti joj se čitanjem knjige „Kratka istorija Nemačke” u izdanju beogradskog „Albatrosa Plus” i Fondacije „Konrad Adenauer”. Društveni i državni razvoj Nemačke, zemlje koja danas čini jedan od motora ujedinjene Evrope, upućuje nas na to da od istorije treba učiti, ne samo zbog sopstvenog napretka već i da bi se narodi i pojedinci bolje razumeli. „Turbulentna i trnovita”, svaka istorija, pa i Nemačke, uči i filozofskom i praktičnom osvajanju ljudskih sloboda; a od toga smo, zar ne, krenuli „Jurišom na nebo” Mihaila Markovića.
A. Cvijić
[objavljeno: 23/12/2009]
