Izvor: Politika, 11.Apr.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada muškarci predstavljaju ženu
Fonjadikis koji je bio i koreograf u aktuelnom filmu „Noje” nastupiće sa svojom kompanijom večeras u Madlenijanumu
Svetsku baletsku premijeru „Wisteria Maiden” („Vajsterija” je ime japanskog cveća, a „majden” je mlada devojka) koreografa Andonisa Fonjadakisa u izvođenju kompanije „Apotosoma” videćemo večeras u 20 časova u „Madlenijanumu”, na 11. Beogradskom festivalu igre. Osam muških igrača pokušaće da ukroti svoju impulsivnu prirodu, dočara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svoju viziju žene i pokaže Andonisovu inspirisanost japanskom kulturom. Temperamentni Krićanin, Andonis Fonjadakis je baletsko obrazovanje završio u Atini, a potom se usavršavao u školi Morisa Bežara u Lozani. U Baletu Bežar je nastavio da igra, kao i u Lionskom baletu, kompaniji Sabura Tešigavare, i svojoj trupi „Apotosoma” koja postoji 11 godina. Tokom plesne karijere, imao je priliku da se sretne sa koreografima poput Magi Maren, Jiržija Kilijana, Vilijama Forsajta, Nača Duata, Matsa Eka, Morisa Bežara, Ohada Naharina... Karijeru gradi kao slobodni umetnik na poznatim svetskim scenama, a bio je i koreograf u aktuelnom filmu „Noje” Darena Aronofskog. U razgovoru za „Politiku” o novom delu koje ćemo večeras videti kaže:
– Do sada sam na BFI gostovao tri puta, ali sa drugim trupama. Sada sam tu sa svojom kompanijom „Apotosoma” i premijerom „Wisteria Maiden”. Na ovom delu radio sam dva meseca u Atini. Glavna inspiracija mi je kabuki teatar, u kom su ženske uloge interpretirali muškarci. To je početna tačka. Istraživao sam dosta razne forme japanske umetnosti, slikarstvo, književnost, fotografiju. Oduvek me je zanimao muško ženski odnos.
Otkud potiče vaša opčinjenost japanskom kulturom ?
Japansku umetnost odavno poznajem i volim. Moja dosadašnja dela nikad do sada nisu bila inspirisana dalekim civilizacijama. Uvek sam stvarao zahvaljujući svojim iskustvima bliskim evropskoj tradiciji. Međutim sada je kabuki osnova za sve, želeo sam da razmišljam na takav način i predstavim ženu uz pomoć muškaraca. Tu je više reč o jeziku tela, a ne doslovnoj imitaciji žene i ne na način kako bi to žena sama odradila i osećala. U japanskoj kulturi postoji predstava žene koja je tamna, samo sugerisana, sa senkama, za razliku od Zapada gde su žene u punom sjaju predstavljene, otkrivene su, objekat su požude. U Japanu žena je misterija i ja sam želeo da je predstavim.
Potičete sa Krita u čijem folkloru su muškarci kao igrači moćni, upečatljivi i imaju zapaženiju ulogu od žena, koliko ste bili time inspirisani?
Mediteransko kritsko nasleđe je jedno od razloga zašto sam baš odabrao kabuki pozorište. Japanska tradicija je svedena, vrlo kontrolisana i racionalna, za razliku od kritske koja je puna energije, života, radosti. Pokušao sam da sa te mediteranske strane predstavim japansku umetnost, da unesem svoje viđenje u japanski minimalizam. Ne želim da ljudi misle da kopiram kabuki, uz dužno poštovanje samo uzimam neke elemente i predstavljam ih na nov način.
Kakvi su vam utisci u radu na filmu „Noje” Darena Aronofskog gde ste bili koreograf i da li ste dobili još ponuda tog tipa?
To je bilo moje prvo iskustvo na filmu koje je zahtevalo preciznost i ograničenje u radu. Bilo je i lepo i zanimljivo, a na raspolaganju su mi bila najnovija tehnološka dostignuća i neograničena sredstva, za razliku od baleta gde se snalazimo kako znamo. Nemam planova da i dalje radim na filmu, jer sam usredsređen na svoju kompaniju i u naredne dve godine imam pun raspored. Ali sam otvoren za film jer me je učinio bogatijim za jedno iskustvo.
Ko vas je formirao kao igrača i koreografa i gde je sedište vaše kompanije?
Mnogo je koreografa koji su uticali na mene, nikada se nisam vezivao samo za jednog i napravio sam kolaž raznih uticaja. Ako bih morao da izdvojim jedno ime to je Saburo Tešigavara. Ono što me očekuje je nova postavka sa Balet Džez Montrealom. Moja kompanija „Apotosoma” je osnovana u Lionu, ali se ne vezuje za jedno mesto i putuje po projektu u razne zemlje. „Apotosoma” znači doslovno „nešto od tela”.
Biljana Lijeskić
objavljeno: 12.04.2014.
Kompanija Andonisa Fonjadakisa na 11. BFI
Izvor: Danas, 11.Apr.2014
Svetska premijera komada "Wisteria Maiden" plesne kompanije Andonisa Fonjadakisa biće izvedena večeras u 20 sati u Operi Madlenianum u okviru 11. Beogradskog festivala igre.
.jpg)
