Izvor: Politika, 24.Feb.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jugoslavija kao izolovano ostrvo
Dobronamerne kritike postavke u Muzeju istorije Jugoslavije
„Ovo nije izložba o Jugoslaviji nego protiv Jugoslavije, akcenat je mahom na lošim stvarima, crno-beloj vizuri, a posle posete ovoj izložbi posetiocu ostaje dominantno sivilo” – rekla je istoričarka Radina Vučetić na tribini priređenoj povodom izložbe „Jugoslavija: od početka do kraja”, priređene u Muzeju istorije Jugoslavije, koja obuhvata činjenice o državi koja je nekoliko puta nastajala i nestajala, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << menjala ime, granice i državno uređenje.
Prema njenim rečima, akcenat postavke je na političkoj, umesto i na kulturnoj i društvenoj istoriji, a kulturni život Jugoslavije sveden je na stereotipe („Sutjesku” i „Neretvu”, Ivu Andrića, animirani film „Surogat” Dušana Vukotića, ovenčan Oskarom,…), iako smo, kako nastavlja, imali sjajnu avangardu, nadrealizam referentan u evropskim okvirima, Bitef i ostale značajne događaje.
– Jugoslavija je viđena kao izolovano ostrvo, zemlja koja je sama sebi bitna, i kao da nema nikog oko nje. Nije objašnjeno šta su značili nesvrstani, gde smo u odnosu na zapadnu i istočnu Evropu, nedostaje neka tabela, grafikon, opšti kontekst. Autori postavke su istoričari ali u timu nema antropologa, istoričara umetnosti, umetnika – kaže Radina Vučetić.
Ona je podsetila da je poslednja istorija Jugoslavije napisana 1988, iz pera Branka Petranovića, i da 25 godina traje naučno ćutanje o ovoj temi, predloživši da bi, pored recenzenata iz regiona, dobro bilo imati „pogled sa strane”, npr. Džona Lempija i Mari-Žanin Čalić.
Antropolog Ildiko Erdei naglašava da je ovde reč isključivo o dobronamernoj, poštenoj naučnoj kritici, s ciljem da se izložba nadogradi i iznijansira. Prema njenom mišljenju, nije napravljen dovoljno jasan diskontinuitet između Kraljevine Jugoslavije i socijalističke Jugoslavije, periodu 1941–1945. posvećeno je malo prostora, i nije uložen trud da se on interpretira i vrednuje.
„U nategnutim paralelama ne vidi se koje su razlike te dve države”, kaže Ildiko Erdei dodajući da se ne vidi kako je tadašnji društveni poredak uticao na svakodnevni život. Kako dodaje, mogao je biti obrađen i fenomen postjugoslovenske nostalgije, posebno jake u Sloveniji, gde bujaju omladinske prakse oživljavanja JU-iskustva.
Teoretičar umetnosti Branislav Dimitrijević rekao je da je fasciniran što je NOB-u posvećen samo jedan tekst, a socijalistička Jugoslavija predominantna na postavci, nazvavši takav pristup istorijskim revizionizmom.
– Dizajn je nemušt i kao takav čist promašaj. Izložba je nečitljiva i negledljiva. Tekstovi su na trouglovima koji se mogu tumačiti kao raspuknute zvezde. Posetilac je prisiljen da čita metre i metre zida, i gleda fotografije koje odbijaju naš pogled, dok nas preplavljuje tuga – kaže Dimitrijević, dodajući da svaka izložba mora imati neku tezu, a ova je nema.
Srđan Cvetković, jedan od autora, rekao je da se ni njemu ne sviđa izložba u svim segmentima i da mu nedostaje deo o kulturi koja je „možda i najbolje što je bilo u toj zemlji”. „Izložba jeste ambiciozna ali važno je da postoji i otvara diskusiju. Otkriveni su tabui koji se nikada na ovom mestu nisu mogli videti: od Golog otoka, likvidacije narodnih neprijatelja... Budžet je bio ograničen, dodaje, a autori nisu imali interes da činjenice predstave u dobrom ili lošem svetlu.
Kustos Ana Sladojević smatra da ne treba očekivati od Muzeja istorije Jugoslavije da piše istoriju, i da jugoslovensko kulturno nasleđe mora da se redefiniše kroz interakciju.
--------------------------------------------------------------
Autori i kustosi
U timu koji je dao predlog koncepta izložbe su: Hrvoje Klasić, profesor na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, Saša Madacki, direktor Centra za ljudska prava u Sarajevu, Predrag Marković, naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, Marko Popović, direktor Centra za vizuelnu istoriju pri Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, Robert Rikel, direktor i osnivač Muzeja DDR-a u Berlinu, i Katarina Živanović, tadašnja direktorka MIJ. Kustosko-autorski tim izložbe: sociolog Jovo Bakić, istoričari Hrvoje Klasić, Ivana Dobrivojević, Vladimir Petrović, Srđan Cvetković i kustos Ana Panić. Recenzenti: Tvrtko Jakovina (Hrvatska), Husnija Kamberović (BiH), Oto Luthar (Slovenija) i Predrag J. Marković (Srbija). Autori navode da nije namera dase obuhvatesviaspektisistema, već da posetioceupoznajusajednimodnajkontroverznijihdržavotvorniheksperimenata20.veka. Izložba će biti deo stalne postavke, sa mogućnošću dopune i menjanja.
M. Sretenović
objavljeno: 25.02.2013.
