Izvor: Blic, 13.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hilandar sada može da ugrozi i vetar
Hilandar sada može da ugrozi i vetar
Predstavnici Odbora za obnovu manastira Hilandara, pri Ministarstvu kulture Republike Srbije, i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture upravo su se vratili sa Svete Gore, gde je u ovom manastirskom kompleksu izbio požar u noći između 3. i 4. marta, koji još pomalo tinja. Konstatacija stručnjaka iz Beograda i predstavnika Sveštenog sabora manastira Hilandara je da su, usled požara izazvanog u dimnjacima na južnom delu Igumenarije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tj. Dohije, izgoreli objekti na površini od 1968,5 metara kvadratnih, od ukupnih 4602 metara kvadratnih površine pod objektima manastira. Naime, požar se iz ovih vremenom napuklih dimnjaka brzo proširio na drvene grede, zahvativši čitav severni deo manastira. Tako su izgoreli i konak iz 1821. godine, ostatak starog konaka, ulazni kompleks, konak iz 1814. godine i ponajviše takozvani Beli konak, obnovljen 1598. godine.
- Činjenica je da se ovaj deo manastira lagano sleže, odnosno da se naginje upolje, jer leži na aluvijalnom, vlažnom tlu, što je izazvalo brojne pukotine u zidovima i lucima ovog više stotina godina starog konaka - objašnjava arhitekta Mirko Kovačević.
U sklopu izgorelih konaka postojala su i četiri paraklisa posvećena Svetom Savi, Svetom Dimitriju, Svetom Nikoli i Četrdeset mučenika, u kojima su izgoreli ikonostasi, tako da je preostalo svega 14 ikona, među njima tri iz 17. veka, i jedne carske dveri, a znatno je oštećen živopis.
- Poprsje Sv. Nikole, jedino od slikarstva što je bilo u poslednje pomenutom paraklisu više ne postoji. Živopis paraklisa Sv. Nikole sa slikarstvom iz 1667. godine, i preostala dva sa slikarstvom iz 1779. godine, većinom su ostali na mestu, ali sa promenom kolorističkih vrednosti bojenih pigmenata tako da sada, zapravo, imamo negativ prethodnih slika. Još uvek su nam one nedostupne, jer nema spratnih konstrukcija - kaže istoričar umetnosti Bojan Miljković, dodajući da je na ovim paraklisima neophodno što pre uraditi krovne pokrivače. Trem pred ulazom sa slikarstvom iz 19. veka ostao je neoštećen, a u trpezariji je ugrožen samo sloj slikarstva iz 18. veka.
Za normalizaciju života u manastiru neophodno je osposobiti dizel-agregatnu stanicu za struju, grejanje, vodu za sanitarne uređaje i vodu za piće, telefonsku centralu, ambulantu jer je i nju odneo požar. U zgradi nove riznice valja montirati nosače za ikone i postaviti kamere i senzore za nadzor, kako bi u nju bio pohranjen materijal, i ne bi li ona bila otvorena na Uskrs, kako je zamišljeno. U planu je i osposobljavanje pristaništa kao i istrošenog voznog parka. Dok još grčka vatrogasna služba nadgleda žarište, stručnjaci razmišljaju šta je prvo što treba učiniti kada se mesto ohladi, a to je - osigurati preostale fasade koje i obična oluja može da ugrozi. Lj. Jelisavac
