Izvor: Blic, 24.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad selo
Grad selo
U naslovu nije greška. Beograd zbilja jeste najveći grad i najveće selo Srbije. To nije kvalifikacija, nego opis; uostalom, šarm Beograda jeste baš u tom srazu velegradske neurotične urbanosti i seoske autentičnosti. Građanima Beograda kojima se neće dopasti ideja o velikom selu valja kazati kako selo po sebi nije nešto loše. Naprotiv. Ono što je u Beogradu loše jeste upravo ono kada se njegovi stanovnici odreknu seoskog lepog ponašanja, a još uvek ne prihvate >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uzuse gradskog života. Tada nastaje amalgam rđavog ukusa, bahatog ponašanja, glupave obesti i suštinskog neznanja. Tada nastaje primitivizam.
Nedavno je jedan, u međuvremenu sasvim propali, kandidat za gradonačelnika proglasio Beograd 'globalnim selom'. Sintagmu, koju je čuveni kanadski teoretičar medija Maršal Mekluan upotrebio kao metaforu za svet što mrežom komunikacijskih i informacionih tehnologija postaje sve manji, naš političar nije dobro razumeo. Valjda nije čitao Makluana, iako delokrug njegove trenutne funkcije zahteva poznavanje medijske kulture. Čovek je, valjda, hteo reći kako se u Beogradu sve odmah sazna. Govorio je o čaršiji. A čaršija nije selo. I obrnuto: selo nema čaršiju. Na selu, naime, žive seljaci. U gradu, u čaršiji – žive seljačine. To je fundamentalna razlika.
Seljačine najčešće nisu rođene i nisu živele na selu. Na selu je teško živeti, tamo čovek mora svakodnevno preuzeti odgovornost za ono što radi da bi se imalo šta jesti i šta odneti u grad na prodaju.
Ako nam ko dođe glave, biće to seljačine iz gradova.
