Izvor: Blic, 28.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobar muzej je kao dobra hrana
Da li nam je stalo do želja ili do potreba? Želje su instinktivne i ostavimo ih robnim kućama, a potrebe su teško dokučive, složene, razvijaju se. Zato baštinska industrija mora biti savremena, prilagodljiva, mudra, korisna, časna, efikasna i udobna. Ovo je srž bavljenja kulturnim nasleđem i zalaganja za transformaciju ustanova kulture. Izneo ju je gost domaćina konferencije Ministarstva kulture Srbije, profesor muzeologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, Tomislav Šola. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
U Vojnom muzeju se nalazi preko 30.000 predmeta od kojih je velika većina nedostupna javnosti
U sali na čijim zidovima vise „Lubarda”, „Vujaklija”, „Zora”, „Bijelić”, nekadašnjoj Palati federacije, a sada Srbije, dva dana, od ujutru do uveče, razgovaralo se šta i kako dalje s nagomilanim problemima u našoj kulturi. Ima ih toliko da je gotovo sramota navoditi ih. Ne umemo da koristimo evropske fondove (rekao je Nebojša Bradić). Nema popisa legata, ne zna se broj poklona (istakla je Jasna Jovanov). Ne umemo da pravimo finansijski plan, obavljamo nabavke, raspisujemo tendere (Zoran Kilibarda). Nismo usvojili sve međunarodne konvencije i propise (Branislav Dimitrijević). Muzeji nisu elektronski kompatiblini, još ne koriste isti program, niti su umreženi u centralni registar (Neda Jevremović). Muzejske ustanove su stavljene u službu partija (Miroslav Timotijević). Nedostaju nam licence u zaštiti (Tijana Palkovljević), kao i akreditacije za privatne kolekcije. Nije rešen odnos Crkve i države (Vera Pavlović-Lončarski). Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema nacionalnu fonoteku (Milena Šešić-Dragičević). Muzej PTT nema nijednog kustosa, a Muzej medicine (star sto godina) nijednog zaposlenog (Sonja Zimonić). Ni radio i TV program za kulturu nije obavezan (Savo Ristović). Ako se ovome dodaju još samo dva pitanja - baštine na Kosovu i Metohiji i slučaj „Narodni muzej” (šest godina zatvoren zbog rekonstrukcije koja ne počinje!), svima je jasno gde smo stigli. Uz sujete, apatiju, vazda nedostatak novca, do rešenja nabrojanih problema, pa i strateškog partnera se zaista ne može nigde stići!
Zato je ključno pitanje šta i kako dalje.
Porodica Simpson i muzeji
Metaforički rečeno: kako da porodicu Simpson zainteresujemo za muzej - uopšte nije problem. Bar za neke. Ali pre primera dobre prakse, jedno zanimljivo istraživanje po Uneskovom modelu koje je vodio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. Srbija poseduje 3.820.000 predmeta. Pored stalnih postavki, od 2006. do 2008. u našoj zemlji je priređeno 1.258 posebnih izložbi (155 iz fundusa muzeja, 306 gostujućih). Ipak, 39 odsto muzeja nema ažuriranu publikaciju o tome, 32 odsto nema menadžera za odnose sa medijima, a SMS za informisanje koriste samo dva odsto (Aleksandar Lazarević).
Maltene, jedini uz to sve življi primer iz prakse - Muzej u pokretu, kojim koordinira Žana Gvozdenović - do sada beleži 15.000 posetilaca. Entuzijazam kojim Tijana Čolak-Antić (Etnografski muzej) prilazi svom poslu kustosa pedagoga prijao je svima. Slučaj Narodnog muzeja u Valjevu (koji vodi Vladimir Krivošejev) primer je za sebe: za četiri godine stiglo se do četiri hiljade posetilaca! Muzej Kinoteke (na čelu sa Radoslavom Zelenovićem) zahvaljujući tehničkoj opremljenosti postao je regionalni centar za digitalizaciju, dok Sreten Ugričić (direktor Narodne biblioteke) inicira projekat virtuelnog trezora Srbije. Srpski ogranak Svetske asocijacije likovnih kritičara promovisao je svoju godišnju nagradu (rekao je Zoran Erić). Vlada je u januaru ozvaničila Centralni institut za konzervaciju, što je bio poslednji trenutak, jer naša baština je decenijama zapuštena (Mila Popović-Živančević).
I otpad je nasleđe
Netipičan i za svet je primer prvog eko-muzeja u Srbiji, Senjskog rudnika, koji je naš otpad prihvatio kao naše nasleđe i staru parnu mašinu udostojio muzejskog prestola (Tatjana Šarčević). Naša šansa je ruralno i industrijsko nasleđe (tvrdi Borislav Šurdić). Slavica Vujović koja rukovodi projektom „Vekovi Bača”, po uzoru na svog partnera „Teritorija pakta” Alto Beliče Korleoneze na Siciliji (do koga je došla slučajno) ide još dalje sa ciljem da srednjovekovnu tvrđavu, manastir Bođani sa freskama Hristifora Žefarovića i franjevački samostan upiše na Uneskovu listu prirodne i kulturne baštine. Staro selo Sirogojno i somborski salaši prihvaćeni su kao resurs razvoja ruralnog turizma (Snežana Tomić i Snežana Milošević).
Sad smo došli do svrhe čuvanja naše baštine - kulturnog turizma. U svetskoj privredi, kulturni turizam učestvuje čak sa 40 procenata. Ovde još uvek sve počiva na ličnom entuzijazmu.
Zato jasno i zgodno zvuči savet profesora Šola: „Samo stavite malog posetioca u svoju glavu. Ako vam traži i naočari, dajte mu ih. Ta on je poreski obveznik!”
Sve je rečeno, a ipak i dalje otvoreno" U čemu je problem? U invenciji i posvećenosti, kaže Irina Subotić. Bez etike nema profesije, tvrdi Tomislav Šola.
Konferencija na kojoj je učestvovalo čak 80 stručnjaka otvorila je brojna pitanja, a da li je i šta pokrenula, videćemo ako njeni zaključci zažive u praksi.
Crvena lampica je odavno upaljena.
Kulturni turizam
Godine 2008. Luvr je zabeležio 8,5 miliona posetilaca. Sto miliona posetilaca izbrojanih u nemačkim muzejima pokazuje da su muzeji potrebni, a muzejski radnici nužni. Oktoberfest je zaradio 955 miliona evra, a Edinburški festival 135 miliona evra. Osamdeset odsto posetilaca se vraća na isto mesto. Podataka o kulturnom turizmu kod nas nema, a zna se da se u Srbiji priredi 900 manifestacija godišnje, što je 2,5 dnevno, rekla je Danijela Vićentijević.
