Izvor: Politika, 20.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatski tajfun na Salonu knjige
Oštra preispitivanja u javnosti zbog poziva Izraelu da bude zemlja počasni gost. – Organizatori precizirali da je „pozvana izraelska književnost, a ne izraelska država kao takva”
Specijalno za „Politiku”
Pariz – Ovogodišnji Salon knjige u Parizu svečano je otvorio, u prošli četvrtak uveče, predsednik Izraela Šimon Peres, u društvu Kristin Albanel, ministarke kulture Francuske. Počasni gost ovog, dvadeset osmog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po redu, Salona je Izrael, povodom šezdeset godina stvaranja hebrejske države.
U svojoj dobrodošlici Peresu, Serž Erol, predsednik nacionalnog Udruženja izdavača i organizator Salona, odmah je skrenuo pažnju na polemiku koja prati ovogodišnji Salon još od početka priprema za njegovo održavanje. Često se dešavalo da zemlja počasni gost izazove oštra preispitivanja u javnosti. Tako je bilo sa Italijom 2002, Kinom 2004, ili Rusijom 2005. Međutim, nikada još počasni gost nije izazvao toliko pažnje i toliko napetosti.
Sve je počelo u decembru, kada je jedan od najvećih izraelskih pesnika, Aron Šabatai, uputio sledeće pismo organizatorima Salona: „Smatram da država koja istrajava u okupaciji i svakodnevno čini zločine protiv civila ne zaslužuje da bude pozvana na bilo kakav događaj takvih razmera. To je antikulturno”. Nekoliko dana je zatim duvao „diplomatski tajfun”. Od četrdeset pozvanih pisaca, Šabatai je jedini koji je taj poziv odbio.
U januaru je Liban, frankofonska prestonica arapskog sveta, najavio bojkot Salona. Za njim Egipat, praćen Tunisom, Alžirom, Marokom i većinom muslimanskih i arapskih zemalja. U atmosferi bojkota, predsednik Udruženja palestinskih pisaca izjavio je: „Nije dostojno da Francuska, zemlja Revolucije i ljudskih prava dočekuje na svom Salonu pisce iz države rasističke okupacije”, Kada su napetosti dostigle vrhunac, Ministarstvo inostranih poslova Francuske je intervenisalo kvalifikujući bojkot kao „žalosno neprijatan”. Na kraju su se i organizatori Salona oglasili, precizirajući da je „pozvana izraelska književnost, a ne izraelska država kao takva”. Neki od istaknutih francuskih intelektualaca levičarske orijentacije smatraju, takođe, da je neprihvatljivo – u uslovima u kojima politika kroji kulturu, saglasiti se sa inicijativom podrške državi koja se odaje nemilosrdnom ratu protiv palestinskog naroda. U tom smislu je bilo organizovano više paralelnih diskusionih tribina na samom Salonu i izvan njega, koje su bile prilika za konfrontacije dva lica istorije i kulture.
A „u srcu” problema je jezik. Udruženje izdavača je svojom odlukom da pozove samo pisce koji pišu na hebrejskom, udaljujući pisce na arapskom i ruskom jeziku, privuklo na sebe gromove i neminovno otvorilo vrata debatama na temu „nacionalna kultura ili kultura identiteta?” Gotovo potpuno odsustvo izraelskih pisaca koji pišu na arapskom jeziku Olivje Koen, izdavač Arona Apelfelda i Sejada Kašue (jedinog palestinskog pisca u delegaciji, autora na hebrejskom jeziku), objasnio je nepostojanjem objavljenih knjiga zbog, nažalost, malobrojnih prevoda njihovih dela u Francuskoj.
Čuli su se i drugačiji glasovi: zar nije uloga svake velike kulturne manifestacije da pozove kao goste one zemlje koje su „rizične” baš zbog njihovih rukovodstava? Svakako da je važno podvući koliko je „izraelskoj aferi” nedostajalo celovitog sagledavanja jer, upravo su pisci prvi kritičari i protivnici izraelskog režima. Ne zaboravimo da su Grosman, Oz, Ješua i Meir Šalev, paralelno sa svojim intenzivnim literarnim delatnostima, i osnivači pokreta „Mir sada” koji se zalaže za dijalog između Palestinaca i Jevreja. „Više od sto godina živimo u sukobu. Možda zbog toga ponekad mislimo da je ludilo koje živimo već sto godina jedina prava stvar, da je to život za koji smo stvoreni i da nemamo načina, niti pravo, da težimo nekoj drugoj vrsti života. Živećemo i umrećemo od mača”, piše Grosman u eseju „Neizbežan rat i neizbežan mir”.
Delegacija izraelskih pisaca, njih ukupno trideset devet, donela je sa sobom bogatstvo i raznolikost jedne nedovoljno poznate književnosti. Tri generacije pisaca došle su da posvedoče o vitalnosti literature u punom naponu između sećanja na holokaust i rastrzanosti izraelskog društva. Sa njima su vrlo velika književna imena kao Aron Apelfeld, David Grosman, Amos Oz, Avram Jošua, ali i srednja i najmlađa generacija pisaca. Od početka osamdesetih godina sve je primetnije prisustvo žena u izraelskoj literaturi. Orli Kastel-Blum, Judit Kacir ili Mira Magen često evociraju u svojim delima porodičnu problematiku ili položaj žene u jevrejskoj tradiciji. Stvaraoci, bez izuzetka, angažovani i odlučno suprotstavljeni politici izraelske vlade.
Salon je, poput dosadašnjih, dodelio i prestižne nagrade. Nagradu „Mediteran” za stranu knjigu godine dobio je Sandro Veronezi za roman „Mirni haos”. Prethodnih godina među dobitnicima ove nagrade bili su Tabuki, Magris i Umberto Eko. Gran pri RTL – Lir uručen je Bualemu Sansalu za roman „Nemčevo selo” u izdanju Galimara. Zasnovan na istinitom događaju, roman povezuje tri epizode: holokaust, jednu od tabu tema u arapskom svetu, masovne zločine u Alžiru tokom devedesetih godina, i veze fašizma i islamskog fanatizma. Hitler je, proklamujući bliskost između fašizma i ideologije islamista, stupio u kontakt sa islamistima da bi njihovo odbacivanje Zapada iskoristio u vojne svrhe. Jedan od onih sa kojima je uspostavio veze u Evropi u cilju srodnih ratnih operacija bio je Alija Izetbegović, što nije ostalo samo u domenu fikcije sudeći po konferenciji za novinare autora ovog romana.
-----------------------------------------------------------
Srbija na Salonu knjige
Dobra je vest da je i ove godina Srbija imala svoj štand na Salonu knjiga, i to ne bilo kakav, već prostran i pregledan, sa dobrim uvodom u prevode naše književnosti na francuski. Gotovo sva kapitalna dela, i mnogo više od toga, našla su se u izdavačkim programima francuskih izdavača kao što su „Galimar”, „Gaja”, „Febus”, „Sej”, „Agon” i drugi. Za njihovo objavljivanje i recepciju u francuskoj štampi najzaslužnija je upornost i privrženost nekolicine prevodilaca srpske književnosti na francuski. Svoje knjige su dva popodneva potpisivali Goran Petrović i Mihajlo Pantić. Među izlagačima nije se našao nijedan od izdavača iz bivših jugoslovenskih republika. Sledeće godine gost Salona knjige biće Meksiko.
Mirjana Uaknin
[objavljeno: 21/03/2008]
