Izvor: Politika, 20.Maj.2011, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dijalozi jednog soliste

Sa komadom „M. –Solo za tri uma” Miloš Sofrenović večeras je pred Beograđanima, a na leto će ga pet puta odigrati na festivalu u Njujorku

Za beogradsku publiku, za sebe i za Japan (redosled kako vam drago) Miloš Sofrenović će večeras, u Bitef teatru, odigrati svoj komad „M. –Solo za tri uma” (Dijalozi sa Marselom Prustom). Posle toga, ovog igrača i koreografa, Beograđanina koji živi u Beču, čeka Zagreb, da se ponovo pojavi tamo gde je predstava prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << put izvedena.

Prihod od ove večerašnje Sofrenović će pokloniti japanskom narodu. Prilog skroman, kaže, ali je to zahvalnost, u svoje ime, zemlji koja je Srbiju i njenu kulturu mnogo puta darivala. Sa „Dijalozima...”, gde su pokreti reči, njihov autor obići će više zemalja, aglavno mesto na tom putu je Njujork. Ispričao je i zašto:

–Iz velikog broja aplikacija zaletnji „Dream up festival”, na Menhetnu, odabrano je samo nekoliko umetnika iz sveta. Drago mi je što sam ja jedan od dvoje iz ovog regiona ičast štoću tokom leta tamopet puta odigrati svoj solo o Prustu, rame uz rame sabriljantnom umetnicom Senkom Bulić, čije sam delo već imao priliku da vidim. To je duodrama „Rozamunda” (Elfride Jelinek) koju Senka potpisuje kao reditelj i iskreno se nadam da će je uskoro videti iBeograđani. Ona ne samo što je izvrsna glumica, nego je i vrlo autentična rediteljka, a od ovog leta je i umetnički direktor pozorišnog festivala u Splitu.

„M. – Solo za tri uma”, čija je svetska premijera bila u februaru u novootvorenom Zagrebačkom plesnom centru, jeste komad za jednog igrača, ali tu su idva, za njega važna,ženska imena. On prvi put sarađuje sa majkom, Šejlom Sofrenović,koja svojim glasom boji„bezvremene Prustove misli”; drugo ime je kompozitorka Ksenija Zečević, kojoj je posvetio predstavu. Ali i ove lepe reči:

–Znate izreku: Svaki čovek ima svoje dve smrti. Prva je ona prirodna, druga jekada umremo i u sećanjima. Upravo zato, moj komad počinje solo deonicom koju na klaviru svira Ksenija Zečević, na žalost preminula 2006. godine. To je fragment iz njenog velelepnog „Povratka južnim planinama”. Nije mi bilo lako da dođem do te muzike, ali mi je puno srce što je sastavni deo mog komada i što ga mogu podeliti sa svetom, kad god ga izvodim. Ništa lepše nego sa ponosom pokazati drugim kulturama dragulje iz vaše kulturne baštine. To zahteva rad iželju da se sačuvaju prave vrednosti. Volim da kažem:Da je Prust kojim slučajem pisao u 21. veku, mislim da bi njegovo kapitalno delo „U potrazi za izgubljenim vremenom” bilo preimenovano u „U potrazi za izgubljenim vrednostima”.

Posle Prusta, Miloš Sofrenović najavljuje i svoje nove „potrage za igrom”–u predelima literarnim.Prva je neverbalna verzija Krležine„Gospode Glembajevih”, za tri igrača, a posle toga –„Solo za dva grada” (London i Aleksandrija). Obe premijere planira za narednu godinu, a o svom izboru kaže:

–Hoću da se pozabavim i problematikom„glembajevštine”, koja je, priznaćete, i dalje naša realnost, dok drugim projektom želim da sa domaćim piscem, Milošem Crnjanskim, završim svoj ciklus solo projekata. Dvapoznata dela („Roman o Londonu” Crnjanskogi „Aleksandrijski kvartet” Lorensa Darela) imaju zapravo gradove za glavne likove, sa čijih pozicija dva književna velikana,između ostalog, govore i o sopstvenoj izmeštenosti iz svojih postojbina i svim aspektima takvog življenja. To je negde i moja priča koju imam potrebu da ispričam.

Taj dijalog gradova još jedna je solo priča Miloša Sofrenovića...

– Za mene je solo možda i najteža izvođačka forma. Biti sam na sceni sat vremena, bez pauze, biti ogoljen, biti narator i naracija istovremeno...Veliko je to breme, ali istovremeno i fantastična spoznaja o našoj fragilnosti, koja je zapravo naša snaga.

M. Šehović

objavljeno: 21.05.2011

Nastavak na Politika...