Izvor: Blic, 28.Okt.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se pogledamo u oči
Da se pogledamo u oči
Kad napišem jednu knjigu, ja kao da sam odsanjao prijatan san. Pišem da bi se spasio onoga što je u meni, a verovatno i u drugima – kaže za 'Blic' pesnik Ljubinko Jelić, koji je potpisao i svoju desetu knjigu poezije - 'Gorko seme' (IK 'Dečje novine') svodeći račune sa sobom i govoreći o stradanju ljudske duše i 'paklu našem zemaljskom'. Poeziju Jelić temelji na izvorištima života. Bavio se koliko temom ljubavi, toliko i sudbinama ljudskim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << načinom života ljudi na selu, nestajanjem naselja, odnosom među ljudima tokom trajanja rata u Bosni. Kaže: 'U svemu smo se podelili i ništa nam nije ostalo zajedničko osim placa'. Pretposlednju knjigu posvetio je građevinarima, kojima i sam pripada.
- Prema radu imam specifican odnos koji vuce korene iz mog detinjstva. Moja baba je govorila da 'radeći, usput živimo', jer nikada ne možemo da pozavršavamo sve poslove; njena izjava je prosta ali duboko misaona. Suština je u tome da volite makar koliko posao koji radite, a ne da budete rob posla. I valja raditi da bi se pakao pretvarao u raj, da bi se živelo, volelo, da budućnost svih nas zasvetli, a to je jako teško postići, teško do bola. Što se tiče političara, ako zaista žele da preuzmu brigu o jednom narodu, onda treba da mu stvore uslove za rad i da budu mnogo veći vizionari nego ovi što su. Budućnost nam je neizvesna sve dok ljudi ne pogledaju u oči jedan drugome, a ne da se mrze čak i u svojoj kući. Izgleda da je došlo vreme da smo potpuno sami, da više nema ni brata ni komšije - zaključuje Jelić.
Vezivo za pokidane niti među ljudima neimar-pesnik Jelić upravo prepoznaje u ljubavi, ali onoj pravoj: 'Samo ljubav može da pronađe najbolje puteve, da savlada sve grehove, da stvori komunikaciju između onih koji su na jednoj i onih koji su na drugoj strani. Poezijom se tek unosi nada u ljude. Mora se znati da to nije malo, danas naročito.' Lj. Jelisavac
