Izvor: Politika, 23.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena šarene laže
Na nedavno završenoj Nedelji arhitekture u Beogradu arhitekta Miodrag Mitrašinović govorio je o pretvaranju, svima dostupnog, javnog prostora u centre za stvaranje profita
Kada neka kompanija otuđi javni prostor, park na primer, i pretvori ga u svojevrsni Diznilend ili tržni centar u kojem je sve podređeno velikoj zaradi, tada se i u zemljama koje ni najmanje nisu alergične na profit pobuni poneki arhitekta, umetnik ili savesni građanin koji vidi da više nema gde ni da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sedne, a da mu sa svih strana ne izmamljuju novac. O njujorškom primeru ove pojave na nedavno završenoj Nedelji arhitekture u Beogradu govorio je arhitekta Miodrag Mitrašinović, profesor na američkom univerzitetu Parsons.
Profesor Mitrašinović je na predavanju "Sveobuhvatno uređenje prostora, razmišljanja o javnom prostoru u 21. veku" objasnio zašto takozvani tematski park postaje sve češći vid zabave u Sjedinjenim Državama, ali i u svetu uopšte. Njujorški arhitekta se za potrebe predavanja na Nedelji arhitekture poslužio i svojom knjigom "Sveobuhvatno uređenje prostora, tematski parkovi, javni prostor". Beogradskoj publici je pokušao da približi značaj javnog prostora u svakodnevnom životu.
- Parkovi se pretvaraju u zabavne centre i tržne molove, stvorene da izmame novac iz novčanika. Dolazimo u situaciju da više nećemo imati gde da sednemo, da se odmorimo, razmišljamo i igramo šah, a da pritom ništa ne plaćamo, objasnio je Miodrag Mitrašinović.
Zabava, šetnja i ponašanje osoblja do tančina su isplanirani kako bi se što jače delovalo na emocije i ponašanje posetilaca. Ulaskom u improvizovani svet bajki i vilenjaka, čovek gubi kontrolu i počinje nekontrolisano da troši. Podrazumeva se da je početna, minimalna cena organizovane zabave, skupa ulaznica.
- Reč je o totalizaciji javnog prostora i socijalnoj kontroli. Cenom ulaznice kontrolišu ko će biti unutra a ko ne, jer siromašni slojevi ne mogu da priušte kartu. Našavši se u prostoru u kojem je potrošnja nametnuta kao normalno, prirodno ponašanje, posetilac neće shvatati da plaća besmislene stvari, kazao je arhitekta Mitrašinović.
Gost Nedelje arhitekture predočio je beogradskoj publici da luna-parkovi trguju ljudskim iskustvom. Muzika tera na brze ili spore pokrete, svetlost čini da je prostor veći ili manji, scenografija je vesela, a pušta se i slatka aroma čokolade.
Gost Beograda se suprotstavio lažnom, dizajniranom svetu zabavnih parkova u kojima se podstiče neumereni konzumerizam i menja suština javnog prostora. On, međutim, upozorava i na činjenicu da mnogi javni prostori to zapravo nisu, i da su ih multinacionalne kompanije izgradile samo da bi ih država oslobodila obaveze plaćanja poreza. Arhitekta Mitrašinović objašnjava kako to izgleda u Njujorku
- Tajms skver je jedno vreme imao privatnu policiju i sud, koji su hapsili skitnice i određivali im kazne. U mnoge kvazi javne prostore ne može svako da uđe, što je pretpostavka ovakvog mesta. Jednostavno vas čuvari neće pustiti ili se postavljaju besmisleni zahtevi kao što je da ne možete uneti torbu ili da možete ući samo u izvesno doba dana. A to onda uopšte nije javni prostor.
-----------------------------------------------------------
Satanizacija javnog prostora
U svojoj knjizi "Sveobuhvatno uređenje prostora, tematski parkovi, javni prostor" Mitrašinović je ukazao na to da se posetilac parka prepušta prejakim čulnim utiscima, ne razmišlja, uživa u naizgled idiličnom svetu dok mu popuštaju sve karike kritičnosti. Međutim, da bi se jedan javni park uopšte privatizovao i pretvorio u "blešteću mašinu" za pravljenje dolara, potrebno je da prvo izađe na loš glas, da stekne reputaciju stecišta narkomana i klošara. Posle demonizacije parka, lako je steći naklonost građanstva koje će jedva dočekati da se reši "problematičnih" sugrađana.
- Satanizacija javnog prostora počinje pričama o tome kako se u tom delu grada skupljaju mangupi i barabe i kako voda sa česme nije za piće. Mediji uskaču u pomoć izveštajima o dilovanju droge. Građani su u stalnom strahu i plaše se i da prođu tuda. Tada izgradnja parka za zabavu, koji će imati čuvara i mnoštvo flaširane vode, deluje kao spasonosno rešenje. Tu prestaje smisao javnog prostora kao mesta na kome se ljudi sreću i razgovaraju jedni sa drugima i počinje biznis - zaključuje arhitekta Mitrašinović.
Jelena Stevanović
[objavljeno: 23.07.2007.]
