Izvor: RuskaRec.ru, 03.Mar.2017, 15:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Album sećanja“: Život i rad arhitekte Nikolaja Krasnova
Duž zlatastih zidova kripte su štandovi sa Krasnovljevim skicama iz vremena njegovog srpskog i krimskog perioda. Tu su crteži dvoraca i vila, vrlo detaljne skice elemenata interijera – ventilacionih rešetki i kvaka na vratima, fotografije sunarodnika i ljudi bliskih Nikolaju Krasnovu, kao i zdanja koja je on podigao. Neka od njih su i danas puna života, a od nekih su, nažalost, ostale samo noseće konstrukcije. Ilustracija: Katarina Lane Beograd kao nadahnuće Krasnov je celog svog >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << života težio lepoti i harmoniji. U skladu sa tim stremljenjem je menjao i gradove u kojima se nastanjivao. Ilustracija: Katarina Lane Njegova svetost patrijarh srpski Irinej je prisustvovao otvaranju izložbe i ovako opisao dolazak Nikolaja Krasnova u Srbiju: „Svako zlo ima i svoje dobro. To zlo, koje sam sad spomenuo, bila je Oktobarska revolucija, koja je zaustavila brod moćne pravoslavne Rusije, koja je nanela toliko zla tome narodu. Rusija je mnogo izgubila zbog Oktobarske revolucije, ali mi smo izvukli, nažalost, neku korist. Najobrazovanije ličnosti morale su napustiti svoju otadžbinu i tražiti novi život. Među njima je bio i Nikolaj Krasnov“. Velikom neimaru u čast – nova „ruska” ulica u Beogradu U znak zahvalnosti Srbiji koja mu je pružila utočište Krasnov je stvarao u njoj velelepne dvorce koji su udahnuli Beogradu kraljevsku veličanstvenost. Zdanje Narodne skupštine, Dvorski kompleks na Dedinju, zdanje Vlade Srbije, zdanje Ministarstva spoljnih poslova, Državni arhiv – sve su to darovi koje Srbija brižljivo čuva, kao što čuva i uspomenu na ruskog arhitektu. Prošle godine je jedna beogradska ulica dobila ime Nikolaja Krasnova. Gradske vlasti planiraju da mu ove godine postave i spomenik. Čuvenog arhitektu pamte i obični Beograđani. „Fantastično je što su napavili ovu izložbu. To je trebalo da urade mnogo ranije. Ovakve crteže nikada nismo videli. To su crteži koji su specijalno pravljeni, na visokom umetničkom nivou, a osim toga, divne su ove zgrade pored kojih prolazimo svaki dan“, iznela je svoje utiske posetiteljka Jelena Pekić. Ilustracija: Katarina Lane „Manje reči, više dela“ Andrija Mladenović, zamenik gradonačelnika Beograda, istakao je da nije dovoljno samo govoriti o očuvanju uspomene i o važnosti jačanja rusko-srpskih veza. Treba i dejstvovati, i ova izložba je odličan primer sinhronizovanog rada predstavnika dveju zemalja. „Veliku zahvalnost takođe dugujemo kompaniji NIS. Moram da istaknem da je danas malo kompanija u našoj zemlji i regionu koje na ovaj način osećaju tu društvenu odgovornost. Mi već tri godine sarađujemo sa kompanijom NIS i u okviru njihovog programa „Zajednici zajedno“ realizujemo veliki broj projekata u Beogradu“, rekao je Mladenović. Ilustracija: Katarina Lane Sanja Lubardić, zamenica generalnog direktora i direktorka za odnose sa javnošću i komunikacije NIS-a je izjavila: „Kao kompanija koja podržava projekte koji promovišu kulturu, nauku i istinske vrednosti, NIS je prepoznao značaj ovog projekta i podržao ga kroz program ’Zajednici zajedno’. Posebno smo ponosni što izložba čuva od zaborava dela čuvenog ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova koja predstavljaju sponu dva prijateljska naroda. NIS će i u narednom periodu nastaviti da podržava projekte koji doprinose unapređenju i očuvanju kulturne baštine u našoj zemlji“. Dragomir Acović. Ilustracija: Katarina Lane Organizatori izložbe smatraju da nije važno samo sačuvati sećanje na velikog arhitektu, nego i udahnuti život tom sećanju. Na primer, Dragomir Acović, arhitekta, predsednik srpskog društva za heraldiku, genealogiju, veksilologiju i faleristiku „Beli orao“ na otvaranju izložbe je izjavio da Beograđane treba češće podsećati ko je stvarao izgled današnjeg Beograda: „Ljudi su navikli da Beogradom prolaze i mnogo ne zagledaju, prolaze pored objekata i misle da su oni uvek bili tu. Mislim da je dobro da podsetimo da iza svakog tog objekta stoji neko, ko je o njemu razmišljao, ko je ga stvarao, ko je svoje znanje, svoj Božiji dar i sve ono što ume i što ceni pretočio u nešto što među nama ostaje. Zgrade imaju svoje roditelje, postoje oni koji su davali novac i oni koji su davali znanje, talenat i veliki trud. Kada se sastavi jedno i drugo, rezultat retko kada izostane, ali kada je u pitanju Nikola Krasnov, teško je setiti se nekoga ko bi se mogao sa njim porediti“. Denis Kuznjedelev. Ilustracija: Katarina Lane Denis Kuznjedelev, savetnik i izaslanik ambasade RF u Srbiji, istakao je da se Krasnovljevim delima ponose i Srbija i Rusija. „Krasnovljeva dela su istovremeno nacionalna kulturna baština i Srbije i Rusije. On je u svom stvaralaštvu ujedinio naše dve zemlje, i postao simbol naših vekovnih društvenih i kulturnih veza“. Izložba „Nikolaj Krasnov - Album sećanja“ trajaće do 17. marta, zatim će se preseliti u Moskvu i na kraju u Jaltu.
