Izvor: Southeast European Times, 08.Jul.2011, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kosovo se trudi da identifikuje i vrati svoju imovinu

Prema Kosovskoj agenciji za privatizaciju, radi se o preko 150 objekata u regionu.

07/07/2011

Muharem Nitaj i Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine – 7.7.2011.

Međuministarska grupa ministarstva inostranih poslova radi na identifikaciji državne imovine u inostranstvu, sa namerom da na kraju ostvari pravo na nju.

Međutim, to je dvosmerna ulica, kaže za SETimes Agron Maloku, direktor za međunarodnu ekonomsku saradnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u Ministarstvu inostranih poslova Kosova. „Mi tražimo listu [imovine] od Kosovske agencije za privatizaciju, koja je odgovorna za pitanje imovine i čekamo odgovor o imovini drugih [bivših jugoslovenskih] republika koja je možda na Kosovu.“

„Sva imovinska pitanja regulisana su kroz međunarodne konvencije i trebalo bi jednostavno da se pozovemo na ta dokumenta, podatke i druge relevantne indikatore, koji jasno pokazuju doprinos Kosova u bivšoj jugoslovenskoj federaciji“, kaže Maloku. On dodaje da su imovinska prava zasnovana na nezavisnosti zemlje, koja stiče pravo da nasledi imovinu kojoj je doprinela u prošlosti.

Prema podacima Kosovske agencije za privatizaciju, u bivšim jugoslovenskim republikama postoji 55 javnih preduzeća sa više od 155 objekata. Praktično trećina objekata nalazi se u Srbiji.

Portparol agencije Ilji Kaloši kaže da je agencija nekoliko puta sprovodila svoj zakonski mandat, preuzimajući zastupanje i štićenje interesa javnih preduzeća i njihove imovine u inostranstvu.

„Međutim, agencija se suočila sa poteškoćama u sprovođenju Člana 5.2 Zakona o Kosovskoj agenciji za privatizaciju, zbog nelegitimnih interesa institucija i osoba u republikama u kojima se imovina nalazi“, rekao je Kaloši za SETimes.

On dodaje da tendencija da se privatizuju preduzeća ili njihova imovina nema podršku kosovskih ili međunarodnih zakona.

„Kosovska agencija za privatizaciju uputila je javno saopštenje susednim zemljama, pozivajući građane tih država da ne budu žrtve manipulacija kosovskom imovinom, podsećajući ih da su takve prodaje nezakonite“, rekao je Kaloši.

Potpredsednik vlade Hajredin Kuči misli da Kosovu nije potreban novi sporazum o sukcesiji sa bivšim jugoslovenskim republikama, nego samo sa Srbijom.

On je izjavio za kosovski dnevnik Koha ditore da je Srbija sa Bečkim sporazumom „prihvatila to pravo, ali i obavezu“.

On je objasnio da su tokom procesa sukcesije 2001. godine u Beču bivše jugoslovenske republike prihvatile da Kosovo podleže pitanju dalje sukcesije između Kosova i Srbije.

Azem Vlasi, visoki zvaničnik u bivšoj jugoslovenskoj pokrajini Kosovo, izjavio je za Koha ditore da je imovinska prava trebalo rešavati odmah posle proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine i to preko međunarodnih tela.

Ministar za Kosovo u Vladi Srbije Goran Bogdanović izjavio je srpskim medijima da Kosovo ne može da traži imovinu iz bivših jugoslovenskih zemalja, zato što nije bilo republika u bivšoj federaciji i Srbija ga ne priznaje kao nezavisnu državu.

„Povraćaj imovine bivših javnih i državnih preduzeća sa Kosova u centralnoj Srbiji nije moguć na osnovu modela preduzeća iz Slovenije i Hrvatske“, rekao je Bogdanović beogradskoj novinskoj agenciji Beta, dodajući da je Srbija uložila oko „18 milijardi dolara za razvoj“ Kosova u poslednje tri decenije.

Albanska TV stanica Top čenel izveštava da se 172 imovinska objekta Kosova nalaze u bivšim jugoslovenskim zemljama: 104 su u Srbiji, 42 u Crnoj Gori, 15 u BiH, šest u Hrvatskoj, četiri u Makedoniji i jedan u Sloveniji.

Nastavak na Southeast European Times...