Izvor: Vesti-online.com, 02.Mar.2013, 02:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapad da pritisne i Tačija
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić u intervjuu za "Vesti" kaže da neće biti smak sveta ukoliko evropski zvaničnici Srbiji ne dodele datum za početak pregovora za članstvo u EU, ali da će Beograd učiniti sve kako bi došlo do kompromisa sa Prištinom, kada je u pitanju sudbina Srba na Kosmetu.
- Ako ne dobijemo datum svakako bi bilo loše za Srbiju i ne mogu da kažem da nam je svejedno da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << li ćemo biti članica EU ili ne, ali takva vest neće biti smak sveta. Ako ne budemo uspeli da postignemo dogovor sa Prištinom to će značiti da nije bilo razumevanja sa druge strane - kaže Dačić.
Da li je 4. mart, za kada je najavljen nastavak dijaloga sa Prištinom zapravo Dan D za Srbiju?
- Ne bih mogao tako da kažem, mada je nastavak dijaloga zaista važan za Srbiju. Ipak je u pitanju viševekovni problem koji mora da se rešava postepeno, tražeći kompromis između dva stava koja su trenutno suprostavljena.
Koja su to dva stava?
- To je stav Srbije da je prevazilaženje paralelizma institucija na severu Kosova moguće kroz formiranje Zajednice srpskih opština sa čime se složila i prištinska strana. Ali, neslaganje je u shvatanju šta bi ta zajednica zapravo bila.
Pod čijom kontrolom će biti?
- Ne, nije u pitanju ko bi imao kontrolu, već da li bi to bila regionalna vlast ili srpska samouprava, te kako bi se organi te uprave birali i kakve bi joj bile nadležnosti, ali i veze sa Prištinom i Beogradom.
Koji je stav Prištine?
- Njihov stav je da bi ta zajednica trebalo da imao samo koordinacionu funkciju bez izvršnih ovlašćenja.
Šta na sve to kaže visoki predstavnik EU, Ketrin Ešton?
- Ona kaže da smo blizu dogovora. Slažem se sa takvom ocenom, ali samo zato što smo saglasni da je Zajednica srpskih opština pravo rešenje. Međutim, i dalje smo veoma daleko od pronalaženja dogovora kada je reč o suštini. Otuda i ne znam da li će sastanak 4. marta zaista biti Dan D, pošto će u sledećim danima i mesecima biti još važnih datuma pošto bi Ketrin Ešton sredinom aprila trebalo da podnese svoj izveštaj Evropskom savetu, a ideja je da bi do tada trebalo da imamo neku vrstu dogovora i plana implementacije onoga što se dogovorimo.
Ipak, zvaničnici EU tvrde da Srbija neće dobiti datum za početak pregovora bez prethodnog dogovora Beograda i Prištine. Nije li to šah-mat pozicija?
- To zaista jeste problem. Činjenica je da je poslednjih decenija po pravilu pritisak vršen isključivo na srpsku stranu. Pitanje je da li je to činjeno kao posledica istorijskog nasleđa ili negativnog iskustva evropskih zvaničnika sa prethodnim srpskim pregovaračima koji su jedno potpisivali, a drugo radili.
Ili zato što se smatra da će Srbija sada sve učiniti da bi dobila datum?
- Tako je. Ili zato što se smatra da je za Srbiju datum za početak pregovora toliko važan. Ali, takva logika ne može da donese uspeh. Za svaki kompromis su ipak potrebne dve strane i zbog toga je i neophodno da se isti pritisak kakav trpi Srbija, uputi i ka Prištini.
Da li je pismo Hilari Klinton Hašimu Tačiju da odustane od maksimalističkih zahteva upravo ta vrsta pritiska?
- Znate kako, i za Albance je bitno postizanje dogovora jer i oni očekuju određene pomake poput otpočinjanja Studije izvodljivosti i Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju. Istina, očekivanja Srbije nisu u istom rangu sa ovim, a ponekad imam i utisak kao da ne pregovaram samo sa jednom stranom, već sa mnogo njih zajedno, jer zaista, zašto bi Tači pristao na nešto što ne mora? U tome i jeste problem.
Srbija neće odustati od svoje takozvane crvene linije?
- Pregovori koji se odvijaju u Briselu nisu oko statusa pokrajine. Znači, Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, ukoliko dođe do dogovora, ta rešenja ćemo rešiti Ustavnim zakonom kojim će se neka ovlašćenja preneti na kosovsku Skupštinu, a samim tim i na zajednicu srpskih opština.
Hoće li ta Zajednica ličiti na Republiku Srpsku, kako se spekuliše?
- Kada sam razgovarao sa američkim predstavnicima, jedan od zvaničnika Stejt departmenta mi je rekao da su oni svesni da i kod Srba i kod Albanaca postoji alergija na dva A. Kod Srba je to alergija na Ahtisari, a kod Albanaca na autonomija. Međutim, ne smatram da je bitno kako se šta zove, već kako će funkcionisati. Takođe, važno je da smo pokazali da želimo i da smo spremni da izvršimo transformaciju institucija Srba na Kosovu, ali da transformacija bude u skladu sa Rezolucijom 1244. To ne može da se uradi dok ne postignemo dogovor u šta će se te institucije transformisati. Zato je možda bitno da naglasim da svi ustupci na koje smo spremni, neće ni važiti ukoliko se dogovor ne postigne u celini.
Kada je reč o pravosuđu?
- Srbija je spremna, a to je i predsednik Nikolić napisao u svojoj Platformi, da apsolutno sve srpske institucije, a to znači i pravosuđe, budu uključene u kosovski sistem i da će oni svoja ovlašćenja crpeti iz Ustavnog zakona Srbije. I, na taj način mi ne priznajemo da je Kosovo nezavisna država. Ali, to nije moguće realizovati ukoliko ne bude postojala Zajednica srpskih opština.
Vučić je izjavio da ukoliko Srbija ne dobije datum neće znati šta da kaže građanima. Da li vi imate taj odgovor?
- Iskreno, ne razmatramo takvu opciju. Ali, zaista bi bilo veoma loše ako Srbija ne dobije datum jer bi to ubilo dijalog, a Srbiji su potrebne dobre vesti kao podsticaj dijalogu.
Hajka na Vas ne prestaje. Doduše, sada je na meti vaš savetnik za bezbednost Ivica Tončev. Prvo da je u vezi sa kriminalnim miljeom, pa da je kupio diplomu...?
- Na sve te stvari koje su napisane po štampi, državni organi treba da daju svoj odgovor. Više puta sam ponovio da nemam nameru da branim bilo koga, uključujući i mene lično, ukoliko postoje bilo kakvi dokazi da je reč o nekim kriminalnim ili nezakonitim aktivnostima.
Da li ste razgovarali sa njim?
- Naravno i rekao mi je da će nadležnim državnim institucijama podneti sve neophodne papire i da će oni dati zvanično saopštenje. I to je to. Sistem mora da funkcioniše.
Znači nije tačno ono što piše beogradska bulevarska štampa da ste se već odrekli svog savetnika?
- Nije tačno, jer nisam ja taj koji treba da sudi o tome, već državni organi.
- Ne pripadam krugu evrofanatika, ali sam svestan toga da ne smemo da dozvolimo da sve ostale zemlje u okruženju budu članice EU, a da naša deca žive u kolektivnoj izolaciji i da samim tim neko poziva na kolektivno samoubistvo jednog naroda - kaže premijer Dačić.
Jeste li uopšte mogli da pomislite da će Vas Vesna Pešić prozvati srpskim De Golom ili da će Sonja Liht otvoreno hvaliti Aleksandra Vučića?
- Zaista je tačno da do pre par godina teško da bi neko mogao da se kladi na takvu mogućnost. Međutim, i pre šest-sedam meseci kada je vlada formirana kritikovali su nas da ćemo gurnuti Srbiju u nove ratove, vratiti život u devedesete i desilo se upravo suprotno. Na tim ključnim prioritetima kao što su put ka Evropskoj uniji ili borba protiv kriminala i korupcije ili dijalog sa Prištinom, upravo ova vlada ostvarila je najbolje rezultate u odnosu na sve druge vlade koje su bile u protekle dve decenije. Tako da je i stav Vesne Pešić ili Sonje Liht jedan pogled na ono što ova vlada radi.
Mnogi Vam zameraju da u Briselu vodite razgovore na svoju ruku?
- Ovo nisu moji lični pregovori sa Prištinom i ja kao predsednik Vlade moram da radim taj posao. Ali, ja do sada ništa nisam uradio na sopstvenu inicijativu ili bez prethodnih konsultacija sa drugim koalicionim partnerima, a naročito sa predsednikom republike Tomislavom Nikolićem i mojim zamenikom, prvim potpredsednikom Vlade, Aleksandrom Vučićem. I sve ono što će biti urađeno u narednim nedeljama će biti naš zajednički odgovor na dileme i iskušenja koja imamo.
Poslednjih meseci ste meta raznih napada. Poslednji je bio oko veza sa Rodoljubom Radulovićem. Šta je po vama pozadina tih udara?
- Ako pogledate nepristrasno, i s apsekta opštih i globalnih, ali i ključnih političkih ciljeva koje je ova Vlada pred sebe postavila pre šest meseci, teško se može naći neka ozbiljna zamerka da smo nešto pogrešno uradili. Otuda je i bilo jako teško proevropskim strankama da kritikuju politiku ove Vlade. Kada to već nisu mogli, onda pokušavaju da naruše njen kredibilitet različitim aferama zaključno sa ovom oko zatrovanog mleka. Najpre je ova vlada proglašena "izdajničkom", pa je pokušana kompromitacija pojedinih članova, da bi se na kraju obrušili i na mene. Ali, bio sam spreman na te udare. Bio sam svestan da je to cena koju plaćam za posao koji radim. I ne osvrćem se na to. Ne osvrćem se ni na priču o izborima ili aferama, jer me zanima samo rezultat. U krajnjem slučaju, ova Vlada nije napravljena na osnovu međusobne ljubavi, već zbog ciljeva i rezultata. Ako budemo imali dovoljno mudrosti, ako od strane međunarodne zajednice bude dovoljno razumevanja, mislim da možemo dugoročno da rešimo probleme na Balkanu.
Spekuliše se da naprednjaci stoje iza napada na Vas?
- Ne ulazim u to ko stoji iza svega. Na kraju krajeva, mislim da je svima poznato da između Vučića i mene ranije nisu postojale simpatije. Ali, svi takođe znaju da mi sada imamo veoma korektnu saradnju i obojica smo odlično svesni da bi mnogi voleli da mi ratujemo, a ne da sarađujemo. Zato, sama odluka i činjenica da Vlada nastavlja da radi svoj posao, govori o našem zajedničkom opredeljenju.
Često se govori o mogućim vanrednim izborima?
- Nije ovde problem što se govori o izborima. Ovde je problem što se o izborima priča u vreme kada se rešavaju neke jako važne stvari. Šta onda ta priča o izborima govori našim sagovornicima? Da je ova vlada zapravo odlazeća vlada? Pa kako će odlazeća vlada onda da pravi istorijske dogovore oko Kosova? Kako će odlazeća vlada da razgovara u Vašingtonu, Briselu ili sa Moskvom, gde u aprilu predvodim našu delegaciju? O čemu ćemo da govorimo sa svim tim zvaničnicima sveta ako ne postoji neki dugoročni plan unutar naše zemlje? Znači, nije problem da li će se izbori desiti ili ne, već da li je u državnom interesu da se ona pokreće u trenutku dok se neka jako bitna pitanja za Srbiju još rešavaju.
Kakav će odnos imati država prema Srbima u dijaspori?
- Svi su na dijasporu do sada gledali samo kako da je iskoriste: u ekonomskom ili političkom smislu. Ja ništa ne očekujem od dijaspore ni u smislu glasova ili da dobijemo neki novac kroz razne zajmove, fondove ili investicije koje su propale zbog birokratije ili korupcije. Ali, duboko sam uveren da svakog Srbina ili građanina Srbije koji vodi poreklo iz Srbije, ma gde da se nalazi u svetu, treba da podstičemo da čuva našu tradiciju. Mnogo je važno da deca tih ljudi koja su rođena u rasejanju, nikada ne zaborave da su iz Srbije, i da nauče čuvaju tu našu istoriju i koliko god je moguće srpski jezik.
Hoće li im Srbija pomoći?
- Država Srbija tu mora da im pomogne, jer to ne može biti posao samo dijaspore ili Srpske pravoslavne crkve. Naravno, svugde ima problema, jer se i u našoj dijaspori događa isto što i u Srbiji, ima dosta svađa, deoba.
Šta ćete prvo promeniti?
- Bez sumnje je to lakše sticanje državljanstva. Tu proceduru moramo pojednostaviti, jer je do sada bila komplikovana. Zatim, moramo da razmišljamo o većem uključivanju dijaspore u politički život Srbije. Zaista mislim da je sramotno što mali broj Srba u rasejanju učestvuje na izborima. Možda treba tražiti neki drugi način ili model kako ih animirati, ali svakako ćemo nešto preduzeti po tom pitanju.
Prethodna vlada je pokušala da animira srpsku dijasporu da ulaže u maticu, ali se to završilo neslavno. Da li vi razmišljate o sličnoj ideji?
- Znate šta, nijedan kapital nema boju. Znači, to što je neko pripadnik našeg naroda ne znači puno, jer on, ukoliko želi da uloži svoj novac, mora da ima ekonomski interes za to, a to podrazumeva i povoljan ambijent za investicije, sigurnost investicija i na kraju podrazumeva borbu protiv korupcije i pojednostavljenje birokratije. I, mi ćemo na tome raditi. Znači, učinićemo sve da Srbija bude dobro mesto za investicije. Onda sam siguran i da će naši ljudi imati više motiva da ulažu.
Poslednje dve godine, a ove će biti treća, Evropska smotra srpskog folklora se održava u Srbiji. Međutim, nijedan od zvaničnika Srbije se nije udostojio da pozdravi tu decu iz dijaspore. Hoćete li vi ove godine doći u Niš?
- Naravno da nema problema. Ako budem pozvan odazvaću se sa velikim zadovoljstvom. Uostalom, Niš je mesto moje mladosti, tamo sam završio gimnaziju.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije, Evropska Unija
Nastavak na Vesti-online.com...
