Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Sep.2016, 14:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Miščević: Ako se "ubrza i utegne" do 2019. bićemo spremni

Dolazak evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana je poseta podrške novoj Vladi Srbije, izjavila je FoNetu šefica Tima za vođenje pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji (EU) Tanja Miščević, koja ostaje pri uverenju da Srbija do 2019. godine može biti spremna za članstvo, ukoliko se posao "ubrza i utegne".

Miščević je objasnila da je poseta Hana, pored upoznavanja sa novim ministrima, bila prilika da se razgovara o nastavku procesa evropskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << integracija, regionalnoj saradnji, normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i pripremi godišnjeg izveštaja Evropske komisije, koji će biti predstavljen u drugoj polovini oktobra.

Kao sagovornik FoNeta u seriji intervjua "Bez rukavica", ona je najavila da se krajem meseca očekuje i poseta članova odbora Evropskog parlamenta i sastanak sa srpskim poslanicima, u okviru zajedničkog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Poslanici Skupštine Srbije i Evropskog parlamenta napraviće presek šta je u proteklih godinu dana urađeno na sprovođenju preuzetih obaveza, usvajanju evropskih vrednosti i standarda, sa akcentom na vladavini prava, precizirala je Miščević.

Ona je rekla da će izvestilac Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister potom pripremiti rezoluciju koja će ponoviti neka od najvažnijih pitanja iz izveštaja Evropske komisije.

Upitana da li bi najvažnije teme izveštaja Komisije o Srbiji mogle biti vladavina prava, sloboda medija i izražavanja, Miščević je odgovorila da će to biti važno podjednako, kao i ocene koje se tiču bezbednosti hrane, zaštite životne sredine, slobode kretanja roba.

Nemojte me pogrešno razumeti, naglasila je Miščević, ne minimalizujem sva pitanja koja se odnose na vladavinu prava, posebno pravo izražavanja i slobodu medija, ali ona se ne mogu posmatrati izdvojena iz opšteg konteksta svih ostalih reformi i preporuka za reforme.

Nemaju ona za nas manji značaj, napotiv, ova pitanja su važna i da će ona biti predmet godišnjeg izveštaja pokazuju usmerenost na izradu akcionih planova za poglavlja 23 i 24 i naša žurba da ta poglavlja otvorimo kako bi ona zaista ušla u fokus, objasnila je Miščević.

Prema njenim rečima, godišnji izveštaj po novoj metodologiji prati šta je sve u Srbiji urađeno od 2004.

godine, potom daje ocenu šta je postignuto u proteklih godinu dana, dok su u trećem delu preporuke šta bi trebalo učiniti da ocena u narednom periodu bude dobra i da pregovori mogu da napreduju.

Šta sad odmah možemo da vidimo? S obzirom na izborni ciklus i kreiranje Vlade, svakako da kasnimo sa usvajanjem zakona i to ćemo probati da nadomestimo u drugoj polovini godine, najavila je Miščević.

U nekim oblastima vrlo su nam jasne preporuke, ocenila je Miščević i dodala da će one biti, ako sme da kaže, "copy paste", potpuno preuzete iz, recimo, prelaznih merila za poglavlje 23 i 24.

Miščević je naglasila da nije na njoj da ocenjuje kako je Srbija prošla u protekloj godini, već ocenu "mora primiti onakvu kakvu je daje Evropska komisija".

Ona je istakla i da se intenzivno razgovara sa medijima, medijskim i udruženjima novinara da se situacija razumela na najbolji mogući način.

Ono što je moje razumevanje situacije je da se svi slažu da je prethodna Medijska strategija, usvojena 2011. godine i koja je već na izdisaju, zapravo bio prvi pokušaj da se stabilizuje stanje u medijskoj sferi, objasnila je Miščević.

Njenim sprovođenjem u ovom momentu, s obzirom na zadato, stvarno moramo biti zadovoljni, istakla je Miščević, ali da li treba da se zadovoljimo time - naprosto niko se ne zadovoljava.

Njen je utisak da postoji spremnost države, medijskih i novinarskih udruženja da zajedno rade i na novoj Strategiji i poboljšanju zakonodavnog okvira i akata koji su potrebni.

E ako je za to bio potreban ovoliki period, onda je velika stvar urađena. Limiti godišnjeg izveštaja su da on ocenjuje zakonodavstvo, strateško i legislativno delovanje i u ovoj fazi se manji akcenat stavlja na implementaciju, mada počinje i time da se bavi, navela je Miščević.

Preporuka će biti - idite dalje od ovoga, pa da vidimo kako stvari idu, a idu. Pohvaliće, recimo, projektno finansiranje koje je počelo da se primenjuje, registar medija, ali, uz to, vidimo da su stvoreni i neki dodatni problemi koje sada rešavamo. To će biti procena i ocena stanja, predvidela je Miščević.

Ona je podsetila da su pregovori o poglavljima 23 i 24 počeli momentom kada je Evropska komisija rekla da su akcioni planovi potpuno zadovoljavajući.

Vrlo ozbiljno smo krenuli u sprovođenje, imamo mehanizam ranog upozoravanja da, ukoliko zakasnimo, ispravimo tu grešku, a očekujemo i dolazak misije iz Brisela koja će nam predstaviti svoj mehanizam, matricu na osnovu koje će oni obaveštavati države članice šta je Srbija uradila, rekla je Miščević.

Prema njenim rečima, model pregovaranja je takav da na svakih šest meseci za ova dva poglavlja i u našem slučaju 35, Evropska komisija mora obavestiti države članice da li smo mi kredibilni, da li ono što smo stavili u akcione planove, kao mere koje ćemo sprovesti, zaista i sprovodimo.

Ako nismo kredibilni, ako te mere za koje smo sami rekli da su moguće da se sprovedu, nismo sproveli, ukazala je Miščević, onda imamo problem.

Ne samo što će pregovori biti zaustavljeni za sva poglavlja, upozorila je ona, već imamo ozbiljan problem sa vladavinom prava, a to je onda problem društva, ne samo institucija.

Miščević je rekla i da se ne pregovara o poglavlju 35, koje se u slučaju Srbije tiče normalizacije odnosa sa Prištinom.

Normalizacija je proces koji je ranije počeo i nije deo pregovora o članstvu u EU, predočila je ona, ali je to ipak važan segment i paralelni način razgovora u postizanju rezultata.

Veza između normalizacije i pregovora o članstvu je sačinjena u poglavlju 35, kao obaveza da se do kraja pregovora o članstvu u EU dođe do dogovora o sveobuhvatnoj normalizaciji između Beograda i Prištine.

Šta je sveobuhvatna normalizacija pregovarački okvir nije definisao i to je na nama da definišemo, naglasila je Miščević.

Pošto se dijalog o normalizaciji obavlja tako što ga usmerava ili mu pomaže sama EU, oni su ti koji obaveštavaju države članice o napretku, rekla je Miščević i napomenula da "mi sada očekujemo takav jedan izveštaj".

Osim uveravanja da se prepoznaje da je Srbija ta koja u ovom momentu "gura" taj proces, prihvata i spremna je da se stvari primene, a ključna pitanja poput Zajednice srpskih opština i dalje predstavljaju ozbiljan problem, ne znamo kako će se to odraziti na izveštavanje EU, jer ne postoji model, instrukcija, način i definicija. To je potpuno velika dilema, predočila je Miščević.

Govoreći o odnosima u regionu, Miščević je ocenila da Srbija vrlo jasno razume poruke iz Hrvatske i naglasila da Beograd nema interes da ne odgovori na ispunjavanje uslova za članstvo.

U našem najboljem interesu, kao društva, jeste ispunjavanje uslova vladavine prava, rekla je ona i dodala da su ti uslovi definisani u poglavlju 23.

U slučaju koji nam se dogodio i odlagao toliko dugo otvaranje poglavlja 23 i 24, nije bilo ni političkog konsenzusa svih 28 država članica, ni pravnih pravila tekovina EU, rekla je Miščević.

Očekujemo formiranje vlade u Hrvatskoj i vrlo brzo nastavak razgovora kako prevazići bilateralne probleme, istakla je Miščević, jer za to postoje porostor, interes, želja, volja i potreba.

Prema njenom predviđanju, pregovori o izlasku Velike Britanije iz EU učiniće složenijim proces pristupanja Srbije, jer se pregovara sa organizacijom o ulasku u članstvo, dok ona istovremeno pregovara o izlasku jedne države.

Imate politiku proširenja koja je jasna, ali nemate politiku izlaska koja bi tek trebalo da se izgradi... Imate činjenicu da će institucije EU, Evropska komisija, Savet, biti zauzeti raspravom i nalaženjem odgovora za Veliku Britaniju, ocenila je Miščević.

Prema njenim rečima, to će otvoriti i debatu o budućnosti EU, što može da pomogne, a ne da odmogne procesu evropskih integracija Srbije, jer će imati dovoljno vremena za pripremu.

Osnovni postulati pregovaračkog procesa Srbije su da do kraja 2018. godine, početkom 2019. godine budemo spremni da preuzmemo sve obaveze iz članstva, sva ključna akta usvojimo, institucije da budu formirane i onda da dokazujemo pravilnu primenu, podsetila je Miščević.

Proces evropskih integracija, posle formiranja Vlade, mora biti ubrzan, mora biti utegnut mnogo više kroz bolju koordinaciju. Mnogo više znamo, dobijamo pomoć i podršku članica EU na tehničkom nivou i imamo prostora da i dalje ne odustajemo od tog datuma, zaključila je Miščević.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije,   Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...