Izvor: Politika, 26.Okt.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Brisela stiže više od četiri hiljade pitanja
Odgovori na upitnik Evropske komisije biće rendgenski snimak reformi u Srbiji
Posle odluke Saveta ministara Evropske unije da prosledi Evropskoj komisiji srpsku kandidaturu, u Srbiju treba da stigne upitnik EK na osnovu kojeg će kasnije biti doneta odluka da li je zemlja spremna da dobije status kandidata za članstvo u EU. Kako je izjavio Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Srbiji, upitnik bi mogao da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bude „vrlo brzo” upućen, najverovatnije u roku od mesec dana.
Posredstvom ovog upitnika Komisija treba, zapravo, da napravi „rendgenski snimak” reformi Srbije, ali i da proveri koliko su domaći zakoni usklađeni sa evropskim propisima, u 35 oblasti o kojima se kasnije pregovara za članstvo u EU.
S tim u vezi, podsetimo da će Vlada Srbije, kako je pre dva dana najavio Božidar Đelić, potpredsednik vlade za evropske integracije, u intervjuu „Politici”, uskoro usvojiti akcioni plan za ispunjavanje uslova za status kandidata pod radnim nazivom „deset evropskih zapovesti”.
Iz Brisela obično šalju nešto više od dve hiljade pitanja. Ali, tome treba dodati i još toliko potpitanja, tako da će Srbija, prema mišljenju upućenih u evropske integracije, morati da odgovori na više od četiri hiljade evropskih stavki. Pitanja iz veoma različitih oblasti koja su svojevremeno dobijale zemlje u našem susedstvu bila su grupisana u tri celine: prva se odnosi na tzv. političke kriterijume, druga na ekonomske kriterijume, a treća na sposobnost zemlje da usvaja evropske standarde.
Imate li ustavni sud? Koliko je političkih partija registrovano u vašoj zemlji? Koje su garancije za nezavisnost ombudsmana? Kakvi su odnosi sa susednim zemljama i zemljama regiona zapadnog Balkana, uključujući bilateralna pitanja, pitanje granica i izglede za rešenja? Kako je obezbeđen konsenzus oko osnova ekonomske politike? Ovo su samo neka od pitanja koja će, verovatno, biti postavljena i Srbiji, a koja smo prepisali iz upitnika dostavljenog jednoj susednoj zemlji.
Ovdašnji analitičari upozoravaju, međutim, da se u vezi sa srpskim upitnikom može pojaviti problem kod nekih naizgled jednostavnih pitanja – kolika je, recimo, teritorija Srbije, gde su granice Srbije ili koliko stanovnika ima Srbija. Do sada su iz Vlade Srbije na dilemu koja se ticala načina navođenja Kosova u ovom dokumentu odgovarali da „Ustav Srbije postoji i da će Srbija, u skladu sa svojim Ustavom, odgovoriti na sva pitanja iz upitnika EK”, pa i ona koja se odnose na Kosovo.
Prema nekim najavama ovdašnjih zvaničnika, Srbija će tokom prvog tromesečja sledeće godine odgovoriti na upitnik, a zatim se očekuje dolazak misije EU koja će proveriti na terenu da li je u praksi sprovedeno ono što je napisano u odgovorima.
Srbija se, inače, već više meseci sprema da što bolje i što brže odgovori na „anketu” EK, i to na osnovu upitnika koje su dobijali njeni susedi. Računa se s tim da će ovde stići slična pitanja, ali i ona koja koja odražavaju specifičnosti zemlje. Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, više puta je izrazila svoje uverenje da će EK, najverovatnije, uputiti dokument najsličniji onom koji je dostavljen Crnoj Gori, budući da je ovdašnja situacija najsličnija crnogorskoj, jer su te dve zemlje donedavno bile u zajedničkoj državi.
Crna Gora je decembra 2008. godine dobila tačno 2.178 pitanja. Međutim, pravi broj tih pitanja, ako se uzmu u obzir i potpitanja, bio je, u stvari, duplo veći. Komisiju je u toj državi najviše zanimala oblast pravde, slobode i bezbednosti, pravosudnog sistema i socijalne politike, što je za njih bilo iznenađenje. A Crnogorci su prethodno očekivali najviše pitanja iz oblasti bezbednosti hrane i veterine.
Najdelikatnija pitanja našim susedima stizala su naknadno, što je bio slučaj i sa Crnom Gorom. Zanimljivo je da su odgovori potencijalnih kandidata uvek bili znatno opširniji od briselskih pitanja, koja su obično pisana na nekoliko stotina stranica. Tako je iz Hrvatske, recimo, Komisiji upućen dokument sa 7.000 strana teksta, a iz Makedonije i Crne Gore čak dvostruko više strana.
Izuzimajući Grčku, sedamdesetih godina, Komisija nikada do sada nije uputila negativno mišljenje za neku zemlju, već – isključivo pozitivno. Kada ocena EK o kandidaturi Srbije bude stigla u Savet ministara, za odluku o dodeli statusa kandidata biće potrebna ne samo jednoglasnost u tom telu, već i prethodna saglasnost Evropskog parlamenta.
Najvažniju odluku, o datumu početaka pregovora o pristupanju Srbije Uniji, treba da donese Evropski savet, na predlog Saveta ministara. Dežer je izjavio da je realno da Srbija počne pregovore o članstvu u EU za godinu dana.
Biljana Čpajak
objavljeno: 27.10.2010.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
.jpg)
