Izvor: juGmedia, 08.Apr.2017, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POZORIŠTE: O nama juče, danas i možda sutra
Sedmog aprila u 20 časova otišla sam u Narodno pozorište da gledam predstavu, priznajem, iz ličnih razloga jer je moj kolega i najbliži saradnik Dragan Marinković igrao u njoj.
Filip Radivojević, Nataša Stanković, Nenad Mitrović, Petra Dimitrijević, Dragan Marinković – ČESTITAM!
Neopterećena time da jedan novinar igra u profesionalnom pozorištu jer smatram da se time i ne treba opterećivati (zašto da ne), već sam posle 30 sekundi potpuno zaboravila >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << da je on Dragan Marinković i gledala ga potpuno ravnopravno sa svim onim mladim ljudima koji su mi preneli toliko pozitivne energije i nade u nešto bolje kroz najrazličitije načine.
Gledajući „Bizarno“, doživela sam emocije koje mogu da se vežu za čitav jedan ljudski život, od plača, suza, smeha razočaranja i na kraju nade.
Još jednom mi se pokazala činjenica u koju sam oduvek verovala da mladi ljudi u ovoj zemlji nose ono o čemu mi matori samo pričamo: da treba preživeti sve i da treba svojim radom pobediti ono što je bilo juče, ono što je danas, da bi bilo bolje sutra.
Protagonisti ove predstave, uključujući – sada već sa ponosom kažem i mog kolegu Moldera, su mi u ovih sat i po vremena podarili nešto što, priznajem, očekivala nisam.
Predstava govori na surov, blag, nežan i šaljiv način o nama juče, danas i možda sutra.
Prenosim samo svoje utiske bez želje da kritikujem i hvalim, da preuzimam ulogu pozorišnog kritičara, što je postala moda u Leskovcu.
Nemam običaj, kao što znate da pravim copy-paste varijante, citiranje izguglanih misli i stavova, kao i citata istorijskih i opšte poznatih stvari.
Da zaključim, preporučujem vam pozorište kao mesto u kome možete videti svoj život i kao mesto, kada uđete u salu, da bar na sat i po vremena zaboravite današnjicu ili se nad njom duboko zamislite.
Milica Ivanović / FOTO: http://npl.org.rs
