Izvor: KMnovine.com, 24.Mar.2019, 19:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mihajlo T. Makić: Rezolucija 1244 podmetnuta od strane francuskog ambasadora - l deo

Danas 24. marta 2019.godine navrašava se dvadeset godina od početka agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju ( Srbija i Crna Gora) koju je izvršio NATO pakt na čelu sa Amerikom, Nemačkom, Engleskom, Francuskom, Italijom i još četrnaest država takozvanog civilizovanog sveta.









Portal KM novine donosi studiju Mihajla T. Makića, sudije u penziji, o >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << uzrocima, događajima i posledicama usvajanja Rezolucije Ujedinjenih nacija 1244Piše: Mihajlo T. Makić




     Agresija je izvršena bez dozvole Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Za vreme agresije, poginulo je oko 2500 građana Srbije i Crne Gore od toga dece oko 30 %, ranjeno je oko 10.000 građana od toga dece oko 40 %, oštećene su  33 bolnice, 480 škola, viših škola i fakulteta, 23 železničke stanice, 16 puteva, 14 aerodroma, 50 predajnika, 35 električnih centrala, nekoliko stotina fabrika, nekoliko hiljada stambenih objekata, mnoge crkve, manastiri i istorijski spomenici na Kosovu i Metohiji. Materijalna šteta iznosi oko 100 milijarde dolara. Agresor je bacio na teritoriju Srbije pogotovo na teritoriju Kosova i Metohije preko 10 tona osiromašenog uranijuma. Sa Kosova i Metohije je izbeglo preko 250.000 Srba i drugih građana. Posledice su su ogromne. Prema izveštajima eminentnih medicinskih stručnjaka u Srbiji  broj obolelih od malignih oboljenja je godišnje oko 30.000 a umire oko 20.000 građana.

     Takođe,ove godine se navršava dvadest godina od donošenja rezolucije 1244 SB UN, koja je doneta  10.juna 1999.godine i kojom je okončana agresija NATO pakta na SRJ (Srbija i Crna Gora). Donošenju rezolucije je prethodilo potpisivanje Beogradskog sporazuma 3. juna 1999. godine. Nakon toga je potpisan  Kumanovski sporazum, koji je pored ostalog podrazumevao povlačenje srpske vojske i policije sa teritorije Kosova i Metohije, sa ljudstvom, svom opremom i kompletnim naoružanjem.

       Podsećam, da u Ustavu Srbije iz 2006. godine u uvodnom delu stoji preambula „Polazeći od državne tradicije srpskog naroda  i ravnopravnosti građana i etničkih zajednica u Srbiji,polazeći od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije,da ima položaj suštinske autonomije  u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohije slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim  odnosima,građani Srbije donose Ustav Republike Srbije“.


Hronologija događaja koji su prethodili agresiji NATO pakta na SRJ
1. U toku 1988. godine na Kosovu i Metohiji se razvio organizovani i ilegalni oružani pokret albanskih  separatista. Vodili su se oružani sukobi između terorističkih albanskih snaga i legalnih oružanih snaga SRJ (Srbije i Crne Gore). Krajnji cilj albanskih separatista je bio otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije i pretvaranje Kosova i Metohije  u nezavisnu albansku državu,

2. Međunarodna zajednica pokazuje interesovanje i SB UN osniva „Kontakt grupu“ koju čine, SAD, Rusija, Francuska, Engleska, Španija. Cilj grupe je  nalaženje političkog rešenja za problem Kosova i Metohije. U jesen 16. oktobra 1988. godine OEBS i SRJ (Srbija i Crna Gora) zaključuju Sporazum kojim međunarodna zajednica jemči suverinitet i teritorijalnu  celovitost SR Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora),

3. U Londonu su se dana 9. marta 1998. godine sastali ministri spoljnih poslova članica Kontakt grupe dana  i tom prilikom izdali saopštenje u kome stoji:
da je delovanje separatista na Kosovu i Metohiji  okarakterisano kao terorizam,osnovna načela za rešavanje problema Kosova treba da budu zasnovana na teritorijalnoj celovitosti SRJ (Srbija i Crna Gora),i da budu u skladu sa standardima OEBS-a, sa Helsinškom deklaracijom i Poveljom Ujedinjenih nacija, rešenje mora da uzme u obzir prava kosovskih Albanaca i svih drugih građana koji žive na Kosovu,
 POGLEDAJTE VIDEO:


4. Na sastanku 25. marta 1988. godine u Bonu ministri spoljnih poslova članica Kontakt grupe izdaju novo saopštenje. Pored ostalog, u saopštenju navode da se načela za rešavanje kosovskog problema zasnivaju na teritorijalnoj celovitosti SRJ (Srbija i Crna Gora),standardima OEBS-a Helsinškoj deklaraciji i Povelji Ujedinjenih nacija,

5.SB UN dana 31. marta 1988. godine na osnovu saopštenja i načela koja je usvojila Kontakt grupa dana 9. i 25.marta 1988. godine usvaja Rezoluciju 1160, u kojoj pored ostalog piše:

da sa zahvalnošću uvažava izjave ministra spoljnih poslova članica Kontakt grupe od 9.i 25. marta 1988.godine,kao i predlog o zabrani uvoza oružja u SRJ (Srbija i Crna Gora) ukuljučujući i Kosovo,
 Potvrđujući privrženost svih država – članica suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti SRJ, poziva vlast u Beogradu i vođstvo kosovskih Albanaca da hitno pristupe dijalogu,saglasan je da osnovna načela za rešavanje kosovskohg problema budu zasnovana na teritorijalnoj celovitosti SRJ, da budu u skladu sa standardima OEBS-a, Helsinsškim deklaracijom iz 1975. godine i Poveljom UN, a sve u skladu sa predlozima sadržanim u izjavama Kontakt Grupe od 9. i 25. marta 1998. godine.

6. Savet bezbednosti UN dana 23. septembra 1998. godine je usvojio rezoluciju 1199 u kojoj piše:

- da se iznova potvrđuju ciljevi Rezolucije SB UN broj 1160 od 31. marta 1998. godine, izražava podršku mirnom rešenju kosovskog pitanja, koji bi podrazumevao status Kosova, suštinski veći stepen autonomije i značajnu samoupravu,

- iznova potvrđuje privrženost svih članica suverenitetu i teritorijalnoj velovitosti SR Jugoslavije,

7. U Beogradu je dana 16. oktobra 1998. godine je potpisan Sporazum o Kosovskoj verifikacionoj komisiji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju između SRJ i OEBS-a. OEBS izjavljuje svoje poštovanje suveriniteta i teritorijalnog integriteta SRJ, svih država u regionu u svemu kao u Povelji UN, načelima Hesinsške deklaracije i Pariske povelje. OEBS je preuzeo obavezu da pomogne SR Jugoslaviji sprovođenje Rezolucije SB UN 1160 i 1199 .


   
Vilijem Voker    
Verifikaciona komisija koju je predvodio Vilijem Voker obavila je kontrolu vojnih sredstava u SRJ (Srbija i Crna Gora), a pogotovu su se interesovali za PVO sistem. U svom radu verifikatori su bili pedantni, prebrojavali su oruđa, upoređivali sa brojevima na raketama i lansirnim mehanizmima i sravnjivali su ih sa svojim spiskovima. 
 
8. Na osnovu postignutog Sporazuma između OEBS-a i SRJ od 16.10. 1998. godine SB UN usvaja dana 24. oktobra 1998. godine Rezoluciju 1203 u kojoj pored ostalog piše:

- da se SB poziva na prethodno usvojene rezolucije 1160 i 1199 i na važnost mirnog rešenja problema Kosova,

- SB UN pozdravlja potpisivanje Sporazuma od 16.10.1998.godine,

- SB UN se poziva na ciljeve iz Rezolucija 1160 i 1199 iz 1998.godine,

- SB UN potvrđuje iznova privrženost svih država-članica suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti SRJ (Srbija i Crna Gora),

-Zahteva se od kosovskih Albanaca da osude sve terorističke akcije, 

9. Kontakt grupa dana 29. januara 1999. godine u Londonu, nakon sastanka ministara svojih država članica, izdaje saopštenje u kome stoji:

-osnova za pravično rešenje mora da uključi i načela koja je uspostavila ova grupa,

-pominju se elementi za suštinsku autonomiju,
-uvažava se stav pregovarača da su identifikovane određene tačke koje zahtevaju konačne pregovore između strana,- Kontakt grupa odlučuje da pozove predstavnike vlada SRJ i Republike Srbije kao i predstavnike kosovskih Albanaca u Rambuje 6. februara 1999. godine. Kopredsedavajući su Iber Vedrin i Robin Kuk, radi otpočinjenja pregovora uz neposredno učešće Kontakt grupe.


   
Iber Vedrin i Robin Kuk    


Ovim saopšenjem Kontakt grupa je pozvala Vladu suverene države SRJ i Vladu Srbije da učestvuju na pregovorima radi razgovora o nalaženju mirnog rešenja za problem Kosova i Metohije a sve to na osnovu prethodno ustanovljenih načela.

10. Pripreme za početak rada skupa u Rambujeu su završene pošto su utvrđena načela, a to su načela ustanovljena saopštenjem Kontakt grupe od 9. marta 1998 godine u Londonu, zatim saopštenjem iste grupe od 25. marta 1988. godine u Bonu i najzad saopštenjem iste grupe od 29. januara 1999. godine kojim su potvrđena načela iz prethodnih saopštenja od 9. i 25. marta 1988. godine.

Načela za rešavanje kosovskog problema treba da budu zasnovana na teritorijalnoj celovitosti SRJ (Srbije i Crne Gore) a sve u skladu sa standardima OEBS-a, Hesinškom deklaracijom i Poveljom UN.



   
Savezna Republika Jugoslavija    


11. Predsednik SB UN dana 29. januara 1999. godine izdaje Saopštenje kojim izražava podršku Saveta bezbednosti saopštenjima Kontakt grupe od 29. januara 1999. godine kao i postizanju političkog sporazuma zasnovanog na suštinskoj autonomiji i jednakosti svih građana i etničkih zajednica na Kosovu i iznova potvrđuje svoju privrženost suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti SRJ.

12. Vlada SRJ i Vlada Srbije su na osnovu prethodno utvrđenih načela i uslova, kako su navedena u Londosnkom saopštenju od 29. januara 1999. godine a koja su iznova potvrđena istoga dana od strane SB UN, poslale svoju delegaciju u Rambujeu koja je izrazila saglasnost sa napred navedenim načelima i uslovima. To je bio Sporazum iz Rambujea o Načelima skupa u Rambujeu za mirno rešenje problema Kosmeta.


POČETAK SKUPA U RAMBUJEU

Diplomatski skup u Rambujeu počeo je dana 6. februara 1999. godine.

Delegaciju SRJ i Srbije su činili Nikola Šainović, Ratko Marković, Vladan Kutlešić, Vladimir Štambuk kao i predstavnici SAP Kosova i Metohije Vojislav Živković, Ibro Vajt, Guljbehar Reufi-Šabović, Ljuan Koka, Faik Jašari, Zejnel Abedin Kurejš, Ćerim Abazi, Refik Sanadović i Sokolj Čuse, dakle predstavnici Srba, Crnogoraca, Alabanaca, Turaka, Roma, Goranaca, Muslimana i Egipćana.

Delegaciju kosmetskih Albanaca su činili Hašim Tači, Ibrahim Rugova, Fehmi Agani, Bujor Bukoši, Edita Tahiri, Idriz Ajeti, Mark Krasnići, Redžep Ćosja, Hidajet Hiseni, Bajram Kosumi, Mehmet Hajrizi, Veton Suroi, Bljerim Šalja, Jakup Krasnići, Ram Buja, Azem Sulja i Džavit Haliti.


   
Srdačnost koja je unapred sve otkrivala    




Kopresedavajući na ovom skupu su bili francuz Iber Vedrin i Englez Robin Kuk. Delegacija SRJ i Srbije su prihvatile razgovore o NACRTU pravnog sporazuma o rešavanju problema na Kosovu i Metohiji sve u skladu sa načelima i uslovima koji su postavljeni saopštenjem Kontakt grupe od 29. januara 1999. godine.

Dana 11. februara 1999. godine delegacija Srbije je izdala saopštenje u kome je navela deset načela kao osnovu za budući politički sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji, postupajući u svemu prema načelima koje je postavila Kontakt grupa. Namera delegacije SRJ i Srbije je bila da se povodom ovoga sastane sa predstavnicima kosovskih Albanaca, kako je bilo predviđeno Londonskim saopštenjem. Do sastanka nije došlo, jer su predstavnici albanskih separatista zahtevali nezavisnost cele pokrajine Kosova i Metohije, što bi značilo odvajanje pokrajine Kosova i Metohije od SRJ Jugoslavije i od Srbije. Predstavnici Vlada SRJ i Srbije su odbili da se sastanu sa albanskim separatistima i nisu prihvatile ovakav predlog albanskih separatista a što je bilo u skladu sa ranije usvojenim načelima da Kosovo i Metohija treba da dobije autonomiju okviru jugoslovenskog i srpskog pravnog poretka a sve u skladu sa odlukom Kontakt grupe od 29. januara 1999.godine.

U ovakvoj situaciji, ne krivicom Vlade SRJ i Srbije, dolazi do prekida skupa, koji nastavlja sa radom 23. februara 1999. godine.


Autor: Mihajlo T. Makić
sudija u penziji





U drugom delu analize o uzrocima koji su doveli do usvajanja Rezolucije 1244, događajima koji su prethodili, odnosu Međunarodne zajednicima prema šiptarskim separatistima i prisili koja je utirala put agresiji Srbije - čitajte sutra!



KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine    :: © 2014 - 2019 ::    Hvala na interesovanju




Pogledaj vesti o: NATO

Nastavak na KMnovine.com...

KMnovine.com: Već prve noći NATO agresije preživeo tri tomahavka, svi oko njega izginuli