Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jun.2015, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Kina naduvava mehur kapitala?
Mehura ima raznih veličina i oblika, ali upadljivo je koliko često su oni nusproizvod pokušaja da se sprovede teška ekonomska tranzicija.
To se desilo američkoj berzi krajem 20-ih godina prošlog veka, kada su Amerkanci nevoljno posrtali na putu ka ulozi globalnog vođe koju su prethodno imali Britanci.
Ista stvar desila se 1980-ih u Japanu na tržištima nekretnina i kapitala, kada je model razvoja predvođen izvoznim rezultatima, koji je obavio odličan >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << posao u fazi kada je trebalo sustići druge ekonomije, prestao da bude praktičan u zemlji koja je postala ekonomski džin.
Tako je i danas sa Kinom, gde prvo mehur sa nekretninama, a sada i početni mehur kapitala imaju veliki uticaj na neuravnoteženost u ekonomiji kojoj je potreban prelazak sa rasta prouzrokovanog investicijama na povećanu potrošnju.
Ovakvi prelazi su teški zbog sukoba stečenih interesa. Zvaničnici kineskih lokalnih vlasti bili su korisnici velikih investicija u infrastrukturu i oduzimanja zemljišta.
Državne firme su odlično živele u toj konstalaciji. Na svakom nivou javnog sektora postoje ljudi za koje je status quo rog izobilja. Takođe, liberalizacija, koja je ključ za uspešnu tranziciju, može samo da oslabi moć komunističke partije.
Za sve zvaničnike koji uviđaju da je promena neophodna, sledeći problem je inertnost kineske ekonomije. Pošto njima legitimnost daje visoki ekonomski rast, oni su pod pritiskom.
Veoma je lako rešiti problem tako što će se još novca baciti na infrastrukturu i industrije koje imaju višak kapaciteta. Ipak, to se može uraditi samo po cenu stvaranja mehura, povećanja duga i pogrešnog plasmana sredstava u ogromnim količinama, u nečemu što ekonomisti - pobornici austrijske škole nazivaju „lošom investicijom“.
Međutim, euforija na kopnenom delu Kine je na jedan način drugačija. Daleko od toga da je reč o nenamernoj posledici politike, ali vlasti vrše pritisak na investitore preko članaka u državnim medijima u kojim se zahteva opravdanje ekstremnih valuacija.
Narodna banka Kine ima puno posla oko smanjivanja kamatnih stopa. I to daje rezultate. Institut za međunarodne finansije, koji okuplja banke širom sveta, kaže da su kineski investitori u nekretnine povećali njihove investicije kapitala putem kupovine na margini za skoro 85 procenata ove godine, na rekordnih 400 milijardi dolara.
Pitate se zašto ti simpatični zvaničnici u Pekingu žele da pospeše stvaranje mehura? Jedna od posledica ekonomskog procvata je da su mnoga državana predueća postala gubitaši, a državne banke su odobravale ogromne iznose tim kompanijama i lokalnim samoupravama.
Vlasti ih primoravaju da im pozajmljuju i dalje, uprkos činjenici da nikada neće naplatiti celokupan dug.
Očigledan način da se smanji rizik u ovoj opasnoj igri produžavanja roka da se rekapitalizuje državni korporativni sektor. Evaluacija mehura će taj proces olakšati i pojeftiniti.
U međuvremenu, strani investitori očekuju da dobiju bolji pristup kineskim domaćim A akcijama. Dok se kineski kapital prosto odliva iz zemlje, stranci jedva čekaju da uđu. EPFR, kompanija koja pribavlja podatke, primetila je „odleđivanje“ prema tržištu koje su strani institucionalni investitori do skora ignorisali.
Debata da li kineske A-akcije treba da budu uključene u MSCI indeks tržišta ukazuje da, bez obzira na to koju odluku MSCI donese po ovom pitanju, uskoro će biti još više primoranih investitora na tržištu. A to baš slučajno odgovara vlastima u Pekingu.
To takođe ilustruje kako pasivno investiranje može da nagradi loše ponašanje. Kina, na kraju krajeva, prolazi kroz najveću krizu korporativnog upravljanja na svetu.
Nedavni skandali istakli su neuspeh u pokušaju da se donesu zakoni o hartijama o vrednosti kako bi se regulisali autonomija računa, sukobi interesa u državnim preduzećima, protivzakonite transakcije povezanih lica i veoma manjkava prava vlasništva.
Do sada, mogućnost da se izduva kineski mehur nije mnogo doticala Zapad. Mehure je finansirala domaća štednja.
Sada se situacija menja. Kako se nastavlja postepeni proces liberalizacije, obim zaraze van Kine će rapidno rasti. Ukratko, deljenje finansijskog kreveta između Kine i razvijenih zemalja postajaće sve neprijatnije.
Copyright The Financial Times Limited 2015
(c) 2015 The Financial Times Ltd. All rights reserved.
Preveo Srđan Starčević
Ovaj tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine i londonskog Financial Timesa
Pogledaj vesti o: Japan
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
