Izvor: RTS, 11.Feb.2013, 08:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vruće reči, hladni rat

Japanski i kineski političari razmenjuju optužbe u vezi sa najnovijim incidentima u Istočnom kineskom moru koji su dva azijska ekonomska i vojna giganta dovela na korak od oružanog sukoba. Japanski vojni helikopter i razarač u januaru su ozračeni radarskim snopom za navođenje vatre od strane kineskih bojnih brodova.

Azijski ekonomski i vojni giganti došli najbliže započinjanju oružanog sukoba od kraja Drugog svetskog rata na ovamo, javljaju japanski mediji. Japan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Kina razmenjuju sve jaču verbalnu vatru oko vojnog incidenta u vodama oko spornih ostrva Senkaku.

Japanski vojni helikopter i razarač u drugoj polovini prošlog meseca ozračeni su radarskim snopom za navođenje vatre od strane kineskih bojnih brodova, saopštilo je japansko ministarstvo odbrane.

Helikopter iz sastava japanske ratne mornarice, kao i japanski razarač, koji su se u drugoj polovini januara nalazili na dužnosti u vodama oko minijaturnog arhipelaga Senkaku u Istočnom kineskom moru, bili su ozračeni radarom za upravljanje vatrom od strane dve kineske fregate, objavili su japanski mediji saopštenje vlade u Tokiju.

Radari za upravljanje vatrom razlikuju se od običnih radara koji utvrđuju položaj objekata u prostoru po frekvenciji i naročito po tome što konstantno u snopu drže metu, odnosno nemaju prazan hod kada snop pravi krug od 360 stepeni i na nekoliko sekundi ostavlja praćeni objekat nepokrivenim, kako je to kod običnih radara.

Prema rečima japanske strane, u ozbiljnom incidentu koji se dogodio 31. januara, kineska fregata i japanski razarač nalazili su se na odstojanju od svega tri kilometra. Da je kineska fregata nakon uključenja radara za navođenje vatre i zapucala, japanski brod ne bi bio u stanju da izbegne štetu, što bi onda značilo početak oružanog sukoba dve zemlje.

Službenici japanskog ministarstva odbrane saopštili su da su japanski avioni u protekla tri meseca uzletali čak 91 put zbog približavanja kineskih plovila i letelica ostrvima Senkaku.

Službenici kineskog ministarstva inostranih poslova najpre nisu imali komentar i delovali su zatečeni pitanjem novinara u Pekingu u vezi sa tim incidentom – scena koja je više puta emitovana u Japanu.

Međutim, posle nekoliko dana ćutanja, Kineska narodna armija izdala je demant u kojem je saopštila da su njeni brodovi vršili uobičajenu dužnost, te da nisu koristili radar za navođenje vatre.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova potom je izašlo u javnost sa izjavom u kojoj tvrdi da Japan "pokušava da navede međunarodnu zajednicu u pogrešni pravac i ošteti imidž Kine širenjem laži".

Japanski premijer Šinzo Abe zatražio je u petak da Kina prizna postojanje dva pomenuta incidenta i izvini se, a politički komentatori u Zemlji izlazećeg Sunca ocenjuju da je razlog zašto kineska strana ovog puta nije pokušala da prebaci krivicu za sučeljavanje na moru na Japan, kako je to umela da čini u prošlosti, to što joj je dobro poznato da Japan ima fizičke dokaze da su njegovi mornarički helikopter i razarač bili direktno ugroženi.

Arhipelag Senkaku nalazi se pod japanskom kontrolom, ali je predmet teritorijalnog spora sa NR Kinom i Tajvanom. Njegova ukupna površina iznosi samo oko šest kvadratnih kilometara, ali se pod morem koje ga okružuje nalaze ogromne rezerve prirodnog gasa i nafte.

Prošlog leta japanska vlada je od privatnog vlasnika otkupila tri od pet sićušnih ostrva iz lanca Senkaku. Smatra se da je država isplatila japanskom industrijalcu Hirojukiju Kurihari oko 26 miliona dolara za vlasništvo nad tim ostrvima kako bi sprečila da ona u budućnosti budu otkupljena od neke strane, naročito kineske, kompanije.

Japanska vlada bila je prinuđena da se odluči na nacionalizaciju ostrva Senkaku jer je gradska vlada Tokija, tada na čelu sa opozicionim političarem, izrazitim nacionalistom Šintaro Išiharom, pokušala da stekne političke poene pred japanskom javnošću pokušajem da otkupi ostrva.

U Japanu vlada uverenje da je ovaj potez vlade u Tokiju zapravo bio usmeren na smirivanje tenzija sa Kinom, jer je centralna vlada nacionalizacijom predupredila pokušaj radikalnih nacionalista da stave ostrva pod svoju kontrolu i koriste ih kao pozornicu za provociranje Kine.

To, međutim, nije tako protumačeno u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, gde je nacionalizacija ostrva Senkaku izazvala žestok protest vlade i građana.

Odmah po sprovođenju nacionalizacije u vode oko ostrva Senkaku, koja su u Kini poznata pod nazivom Diaoju, ušlo je šest kineskih patrolnih čamaca koji su demonstrirali suverenitet svoje zemlje nad njima. Od tada pa do danas, Japanske samoodbrambene snage (SDF) i Obalska straža otkrile su preko 80 kineskih brodova i čamaca u vodama koje smatraju svojim.

Nenaseljena ostrva Senkaku (Diaoju) nalaze se u morskom bazenu dužine od oko 900 kilometara koji, po proceni kineskih geologa, sadrži oko 17,5 biliona metara kubnog gasa i 20 miliona barela nafte. Američka Administracija za informisanje o energiji (EIA) procenjuje da čitavo Istočno kinesko more sadrži fantastičnih 100 milijardi barela nafte.

Japanski mediji javljaju da vlasti u Tokiju razmatraju objavljivanje dokaza o tome da je agresivno korištenje radara od strane kineskih fregata dovelo dve zemlje na samu ivicu oružanog sukoba.

Japan i Kina tako nastavljaju sa vrućom verbalnom razmenom koja ih, čini se, gura u dalje zahlađenje odnosa, ali komentatori u istočnoj Aziji ipak izražavaju uverenje da će prevladati razum i da mali hladni rat koji se ovih dana odvija na Dalekom istoku neće prerasti u vrući.

Japan i Kina imaju godišnju trgovinsku razmenu od čak 200 milijardi evra i dalje zaoštravanje odnosa radi osvajanja domaćih političkih poena ne bi pogodovalo ni jednoj od dve strane.

Nastavak na RTS...

RTS: Japan i Kina - vruće reči, hladni rat