Izvor: Blic, 28.Jun.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vekotraj Laze Kostića
Evo nam stogodišnjice smrti jednog od najvećih pisaca na našem jeziku, Laze Kostića (1841-1910), pravi vekotraj, da upotrebimo reč koju je kao i mnoge druge izmislio ovaj veliki maštar i snovidilac. I šta primećujete? Ništa.
Kostićevih najbitnijh knjiga u našim knjižarama odavno nema, a sto godina posle piščeve smrti nema ni nagoveštaja o pripremama kritičkog izdanja njegovih celokupnih dela. Dve akademije, srpska i vojvođanska, imaju pametnija posla, bore se da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ospore pravo onoj drugoj na postojanje, traje bitka za nacionalne interese (u stilu one navijačke „Srbija do Tokija"). Nije Laza jedini. Nisu još dovršena kritička izdanja Vuka Karadžića, Milana Nedića (otac analitičke književne kritike u nas), Stanislava Vinavera... Istina, dve akademije najavljuju naučne skupove o Lazinom delu za jesen, biće tu referata.
Pa ipak, nešto se dogodilo. U izdanju novosadske kuće „Akademska knjiga" objavljen je zbornik „Vek pesme Santa Maria della Salute" (260 str.) u kojem su uz čuvenu poemu i svi bitniji kritički tekstovi o Lazinoj poemi i njegovoj poetici, od kojih su neki pisani baš za ovu priliku, uz još petnaest najboljih Lazinih pesama, hronologiju života i rada. Za ovom knjigom sledi nova, „Vekotraj Laze Kostića", u kojem se nalaze 69 pesama naših pesnika, od Zmaja do Brane Petrovića, kao otpozdrav velikanu naše moderne.
Ovaj veliki poduhvat nije obavio niko od naših akademika, profesora, dežurnih čuvara srpske duhovnosti (!), već inokosni istraživač Hadži Zoran Lazin, koji je pre četiri godine u dva obimna toma predstavio najznačajnija dokumenta o Sterijinom životu i delu. Nije čak ni član nekog književnog udruženja, radi 35 godina kao tehnički direktor Pozorišta mladih u Novom Sadu. Sve je uradio „o svom ruvu i kruvu". Šta reći? Zorane, bravo!
