Izvor: RTS, 19.Jan.2014, 08:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost gurmanskog modelarstva u Japanu
Ulice i hodnike šoping centara širom Japana krase fascinantne, šarenolike makete jela koje nude restorani i poslastičarnice. Plastične makete hrane prave se po porudžbini, u skladu sa menijem ugostiteljske radnje koja ih koristi. Kreiranje uverljivih i detaljnih maketa jela tradicija je duga čitav vek.
Japanske ugostiteljske radnje jedinstvene su u svetu po tome što pre obroka gostima uz čašu vode obavezno serviraju krpeni ubrus natopljen vrelom vodom, koji omogućava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dezinfekciju ruku za stolom.
Fenomen koji se ne viđa u drugim zemljama su i dugi redovi mušterija koji strpljivo i disciplivano čekaju pred vratima restoranima, ponekad i po više od sat vremena da bi došli na red da uživaju u svom omiljenom specijalitetu, u čemu im ugostitelji pomažu postavljajući stolice u hodnicima i na trotoaru ispred radnje i, povremeno, služenjem besplatnih osvežavajućih pića.
Ali ono što najviše mami radoznalost stranih putnika su sveprisutne makete jela - uverljive, detaljne imitacije svega od pića, glavnog jela, do salata i dezerta. Ove, gotovo umetničke, plastične kreacije najrazličitijih vrsta postavljaju se u staklene vitrine i na stočiće ispred restorana, gde služe kao jasna ilustracija onog što se u njima nudi.
One su ingeniozno sredstvo komunikacije između kuvara i potencijalnih mušterija i efikasno rešenje koje omogućuje pridošlim gostima da se i bez ulaska u restoran opredele da li žele da obeduju tu ili negde drugde, kao i da bez čitanja menija odluče šta će da jedu. Time se štedi vreme i energija obema stranama i ostvaruje veći promet u restoranima, jer mušterije odmah po ulasku brzo naručuju jelo.
Makete svih vrsta jela prave se od plastične mase i koriste ispred restorana i poslastičarnica, uglavnom, onih ugostiteljskih radnji gde su ređe varijacije u meniju i gde se pravi manje izmena u receptu pojedinačnih jela.
Za neke od najčešćih prehrambenih artikala i jela, poput pirinča ili sušija, postoje standardizovani plastični elementi koji se mogu kupiti iz postojećeg asortimana proizvođača, ali s obzirom na to da se način spremanja istog jela i dimenzije obroka razlikuju od restorana do restorana, najveći broj ugostitelja pribegava specijalnoj porudžbini. Proizvođač u tom slučaju od naručioca traži fotografije gotovog jela i precizne podatke o dimenziji hrane i posude u kojoj će ona biti izložena ispred restorana.
Gurmansko modelarstvo, tradicija duga čitav vek
Prva maketa jela napravljena je u Kjotu 1917. godine za potrebe lokalne stručne škole, kao pokazno učilo za kuvare koji su se u njoj obučavali, i to od gipsa. U komercijalnu upotrebu makete su, smatra se, ušle 1932. godine kada ih je je jedna radionica u Osaki počela iznajmljivati restoranima na po mesec dana, po iznosu deset puta većem od cene stvarnog jela.
Kuriozitet je da su tokom Drugog svetskog rata vlasti zabranile proizvodnju maketa jela zbog nestašice parafina koji je tada bio korišćen za njihovu izradu i naredile uklanjanje postojećih modela zbog neželjenih asocijacija koje su izazivali u uslovima sve ozbiljnije nestašice hrane.
Prvi izvozni uspeh ostvaren je tek pedesetih godina, kada je oko 3.000 modela prodato pivari u SAD, koja ih je iskoristila kao ukras, odnosno, reklamno sredstvo za pospešivanje konzumacije tog penušavog pića.
Južna Koreja je jedina strana zemlja koja je u većoj meri prihvatila japanski običaj pravljenja maketa jela i to u drugoj polovini osamdesetih kada se nekoliko ugostitelja u prestonici Seulu dosetilo da bi uvođenje tih modela moglo da im donese prednost u odnosu na druge restorane u privlačenju stranih mušterija koji su se očekivali u velikom broju zbog održavanja olimpijskih igara.
Ipak, Japan ostaje jedina država gde su makete jela svuda prisutne i razvijene do savršenstva. Umetnost gurmanskog modelarstva izraz je privrženosti Japanaca kvalitetu usluge, pokazatelj njihovog osećaja za detalj, te rezultat njihovog insistiranja na efikasnosti u radu.
