Izvor: Dzungla.org, 01.Okt.2013, 10:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrasna ograda
Ukoliko želite da osvežite vrt, posadite neku novu biljku kao živu ogradu. Ne samo da su dekorativne nego će obezbediti intimni kutak za odmor, napraviće zaštitu od vetra i sprečiti prodiranje prašine. Kao žive ograde mogu da posluže sve vrste drveća i žbunja koji se mogu orezivati, na primer, tisa, japanska kurika, osmantus, abelija, japanska dunja… Za polusenovita i hladnija staništa preporučuje se kanadska >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << tsuga, srednje visoko četinarsko drvo guste, široke piramidalne krošnje. Grane rastu prema gore, a kasnije vodoravno, stvarajući stepenice. Četine su tamnozelene, a na unutrašnjoj strani imaju dve velike pruge. Da bi biljka lepo napredovala potrebno joj je humusno, dobro propusno zemljišta. Kanadska tsuga dobro podnosi niske temperature, ali je osetljiva na vrućinu, suv vazduh, suvo zemljište i so za posipanje. Japanska kurika je uspravan zimzeleni žbun, sa sjajnim, kožastim, tamnozelenim listovimaa. Postoje varijante sa zlatnožutim mrljama ili belom trakom po obodu lista. Uspeva na osunčanim i senovitim položajima. Biljka je skromnih zahteva i dobro podnosi gradske uslove. Sadi se na rastojanju od 45 cm, orezuje se u aprilu, a po potrebi korektivno orezivanje može se obaviti i tokom leta. Tisa je spororastući, dugovečni četinar tamnozelenih iglica, pogodan za formiranje žive ograde u prostorima koji su u senci. Tisi odgovaraju sunčana i senovita mesta i svi tipovi zemljišta, osim kiselog. Rastojanje između biljaka trebalo bi da bude od 60 do 80 cm. Maksimalna visina ograde je do dva metra. Osmantus je zimzeleni grm koji izgledom podseća na božikovinu. Listovi su kožasti, trnoviti, tamnozeleni ili prošarani. Cveta tokom leta i početkom jeseni, a cvetovi su beli i mirisni. Odgovaraju mu sunčani ili polusenoviti položaji i dobro propusno zemljište, neutralne ili slabo kisele reakcije. Osmantus je otporan na jake vetrove i bolesti, može da podnese temperature do minus 20 stepeni. Japanska dunja je listopadni žbun poreklom iz Kine i Japana. Tokom marta i aprila biljku krase dupli cvetovi boje korala, koji se pojavljuju pre listova. U jesen se formira plod žuto-crvene boje, mirišljav, blago nakiselog i oporog ukusa, ali nije jestiv. Plodovi dugo ostaju na granama posle opadanja listova. Odgovara joj svetlo mesto, plodno i dobro propusno zemljište. Japanska dunja je otporna na niske temperature, sušu, dim, prašinu i otrovne gasove. Kao živa ograda sadi se na rastojanju od 30 do 45 cm. Abelija je poluzimzeleni grm s padajućim granama, kuglastog je oblika. Listovi su tamnozeleni, a u jesen prelaze u purpurnu boju. Od juna do oktobra biljka je ukrašena cvetovima bele i roze boje, nežnog i prijatnog mirisa. Abeliju ne treba saditi na mestima na kojima se temperature spuštaju ispod minus 15 stepeni. U hladnim krajevima može da strada ceo nadzemni deo biljke, nove izdanke će poterati u proleće, ali biljka neće da poraste više od 50 cm. Japanska suručica je nizak žbun. Ima dekorativno lišće, ružičaste i crvene cvetove sakupljene u štitaste cvasti. Suručica cveta od ranog leta do jeseni, od juna do oktobra. Preporučuje se za niske žive ograde visine od 0,5 do jednog metra. Dobro uspeva na svetlom i polusenovitom mestu, umereno vlažnom i plodnom zemljištu. OpširnijeVečernje Novosti
