Izvor: B92, 25.Dec.2020, 17:18
Ukidaju benzinska vozila u narednih 15 godina
Japan namerava da eliminiše vozila na benzinski pogon u narednih 15 godina.
To je saopštila danas vlada koja planira da dostigne neto nultu emisiju ugljenika i da generiše gotovo dva biliona dolara godišnje od zelenog privrednog rasta do 2050.
"Strategija zelenog rasta", fokusirana na vodonik i auto industriju, zamišljena je kao akcioni plan za ostvarenje oktobarskog obećanja premijera Jošihide Suge da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će polovinom ovog veka zemlja eliminisati neto emisije ugljenika, prenosi Rojters.
Suga je zelene investicije postavio kao glavni prioritet u smislu podške oživljavanju ekonomije pogođene pandemijom kovid-19 i usklađivanja Japana ambicioznim ekološkim ciljevima Evropske unije, Kine i drugih ekonomija. .
Vlada će ponuditi poreske podsticaje i druge modele finansijske podrške kompanijama, pri cemu je targetirala rast dodate vrednosti privrede i prometa na 90 biliona jena godišnje (870 milijardi dolara) kroz zelene investicije do 2030, i na 190 biliona jena (1,8 biliona dolara) do 2050. godine.
"Zeleni fond" od dva biliona jena podržaće korporativna ulaganja u zelene tehnologije.
Planom se predviđa da prodaja novih vozila na benzinski pogon ustupi mesto električnim vozilima, uključujući hibridna i vozila na gorivne ćelije, do sredine 2030-ih.
Da bi ubrzala rast prodaje električnih vozila, vlada namerava da smanji cene baterija za te automobile za više od pola, na 10.000 jena ili na još manje po kilovat-satu do 2030. godine.
Cilj joj je povećanje potrošnje vodonika na tri miliona tona do 2030. i na oko 20 miliona tona do 2050. godine sa nivoa od 200 tona iz 2017, u oblastima kao što su proizvodnja električne energije i saobraćaj.
U strategiji je definisano 14 industrija, poput vetroelektrana na moru i goriva bazi amonijaka. Planirano je da do 2040. godine na moru budu instalirane vetroelektrane kapaciteta do 45 gigavata (GW).
Korišćenje struje iz obnovljivih izvora energije u Japanu bi, prema ovom programu, trebalo da učestvuje u ukupnoj potrošnji s udelom od 50 do 60 posto do 2050, u odnosu na sadašnjih manje od 20 procenata, uz istovremeno smanjenje oslanjanja na nuklearnu energiju.
