Izvor: Blic, 22.Mar.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udaljenost nesreće
Kolika je radijacija u blizini nuklearke Fukušima, kakve će ona reperkusije imati na život ljudi i život uopšte? I u Japanu i drugde. Potpun i jasan odgovor na ovo pitanje, sigurno je, godinama se neće dobiti. Odnosno, segmenti tog odgovora pristizaće do nas još dugo u budućnost kao ovakve ili onakve posledice onog što se sada događa.
Ponašanje Japanaca je u ovom svetlu zadivljujuće i dostojno dubokog poštovanja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pronađen je balans između koristi od pune istine i eventualne štete koju ona može da proizvede ako postane materijal za paniku. Stoga i građani koji u anketama priznaju da su skeptični prema zvaničnim informacijama sa izuzetnim smislom za red - tvrde da ih poštuju.
Upravo stoga pažnju privlače istupi naših stručnjaka koji, pod povećanom pažnjom, češući se i gde ih ne svrbi, umirujući javnost, istovremeno šire i neku vrstu uspavljujućeg optimizma. Po principu - nije opasno jer je daleko. Uzgred, nisu se usaglasili ni oko toga, jer smo čuli i da je Fukušima 18.000 kilometara daleko, ali i dvostruko manje. Jedan nas je čak utešio - „ako se eksplozija Černobilja nije osetila u Japanu, neće ni ova, zasad manja, da dođe ni do Ukrajine, a kamo li do nas. Vrhunac je ipak bila procena mr Radojice Nešića, koji ima zvučnu i od početka spornu titulu direktora Nuklearnih objekata Srbije - da „čak i da se podigne radioaktivni oblak posle sedmog stepena, on ne može da pređe" onih 18.000. Drugi su dodavali - posledice bi se osetile „samo u Aziji".
Ukratko, ta vrsta umirujućih tonova obrnuto je srazmerna smislu globalnog očuvanja planete. Jer - jedemo li, oblačimo li, dišemo li nešto iz te Azije? Na kojoj granici i carini se zaustavlja taj vetar?
Na delu je, dakle, pod krinkom umirenja javnosti, nedopustiva strategija nehajnosti iz koje proističe da prirodi baš sve možemo da uradimo, a ona će već naći neko rešenje.
A Japan zaista nije daleko.
