Izvor: Politika, 14.Sep.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U petoj godini otac me je naučio stepenovanju
Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu, stručnjak za nanotehnologije, priča o porukama snova, svesti i podsvesti, iskrenosti i nedoumici, životu i mislima, emocijama i ljubavi...
Doktor Đuro Koruga (66), profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu, patentirao je u SAD rešenje za dugoročno i do sada najbezbednije skladištenje nuklearnog otpada. Stručnjak je, pre svega, za nanotehnologije i biomedicinsko inženjerstvo. Predaje na univerzitetima širom sveta, a najčešće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Americi i Japanu na kojima ističe da je „medicina bez tehnike slepa, a tehnika bez medicine nemoćna”.
U braku s Lidijom Matijom (47), vanrednim profesorom na Mašinskom fakultetu u Beogradu i stručnjakom Evropske unije za inženjerstvo, ima sina Uroša (14), a iz prethodnog braka ćerku Maju (29), stručnjaka za marketing u Australiji, i dvojicu sinova: Igora (39), stručnjaka za automatiku i biomedicinsko inženjerstvo u Americi, i Gorana (34) koji se u Beogradu bavi inženjerskim poslovima održavanja za američku kompaniju.
Odakle ste krenuli u život?
Rođen sam u Frkašiću, u Lici, na ograncima Plješevice, u porodici lugara Ljubomira i Milice. U petoj godini otac me je naučio sve osnovne matematičke operacije uključujući i stepenovanje da bih mu pomagao pri izračunavanju kubikaže građe. Tu sam imao susret i sa šumskom železnicom, parnom mašinom i njenim mehanizmom, pa je moj odlazak u srednju tehničku školu u Smederevu i na studije mašinstva u Beograd prirodan tok događanja.
Čega se posebno sećate iz tog vremena?
U šestoj godini sam pobegao od kuće na jedan dan. Imao sam želju da sa jednog vrha Plješevice dodirnem nebo. Ta želja bila je toliko jaka da sam zaboravio na strah od vukova i medveda. Kad sam stigao na vrh shvatio sam da se sa velike visine vide samo beskraj i drugi vrhovi, a da dodirljivog neba nema nigde. To su bili moji snovi s kojima sam „delio” život.
Šta ste učinili?
Napisao sam knjigu „Svet snova”. Moj pradeda Miloš je na osnovu jednog sna, koji je usnio kada je počeo Prvi svetski rat, rekao: „Ljudi, ovaj rat nije ništa, posle njega će doći novi, gori. Tada će ratovati selo sa selom. Nedugo posle tog velikog rata nastupiće pometnja i od celog sela ostaće manje od desetak kuća.” I bio je u pravu.
Kako objašnjavate snove?
Sa naučnog aspekta nema jednoznačnog objašnjenja. Naša svest radi na osnovama klasičnih informacionih procesa, dok naša podsvest radi na osnovama procesa koji su i do milijardu puta brži od klasičnih. Ali, u toku našeg embrionalnog razvoja ova dva procesa se dešavaju istovremeno. Kad se rodimo mi živimo naš budni život, a u nama je uskladištena informacija u genima, proteinima i vodi – svih prošlih i mogućih budućih događaja!
I šta biva s tim „skladištem”?
Odvojeno je „zidom” od naše svesti. U retkim situacijama, kao u snovima, probija barijeru i kao blesak munje prodiru iz podsvesnog u svesno. Ponekad direktno, ali najčešće u simbolima. Mašinerija podsvesnog su simboli, a svesnog realne slike i znaci.
A šta je s budućim događajima?
Budući događaji su u nama kao verovatnoća. Njihovo prisustvo u svesti zavisi od sparivanja verovatnoća i mogućih scenarija koji su već stvoreni. Istina je da ništa ne može da se desi u svesti ako nije dato kao potencijalna mogućnost u podsvesti. Možete da se trudite koliko hoćete da nešto ostvarite, ali ništa ne pomaže. Nerazumevanje ovog fenomena dovodi do psihosomatskih oboljenja.
Šta ste posebno učinili u nauci...
Koliko god to izgledalo lako pitanje teško je na njega odgovoriti. Jer, o mom učinku u nauci govore moja dela i drugi naučnici. Ipak, kazaću: publikovao sam više od 150 naučnih radova, od toga 37 u časopisima s impakt faktorom. Imam tri patenta i nekoliko tehničkih rešenja. Oblasti u kojima sam radio, a u nekim i dalje radim, jesu nanotehnologije, nanogravitacija, fraktalna mehanika kao sinergija klasične i kvantne mehanike, bioritmovi, voda kao lek...
...a na čemu sad radite?
Iskreno rečeno na interakciji svetlosti i materije, ranoj dijagnozi kancera epitelnih tkiva, na nanofotonskim sočivima, nanomedicinskom inženjerstvu, lekovitoj vodi...
Iskrenost je uvek vrlina?
Na duže staze da, na kraće ponekad. Bolje je ćutanje i neodgovaranje na pitanje. Ali, ako sam „primoran” – ne odgovaram direktno već dotičem pitanje s aspekta koji meni odgovara da ne bih izrekao neistinu.
Kako reagujete u nedoumici?
Zavisi od situacije. Ako nemam vremena, onda intuitivno, a ako imam vremena onda posle sistemske analize.
Koliko su vam važne emocije?
Veoma. Ali, naučio sam u životu na selektivnost u svim odnosima. Nekad „unosim” emocije u odnose, a nekad ne.
U kojoj vezi su seks i ljubav?
U najužoj. Ljubav je jedan od osnovnih pokretača svih ljudskih aktivnosti. Seksualna strast bez ljubavi je čist animalni odnos, jer je bez emocija.
Koliko su vam misli i život u istoj ravni?
Najbolje je kad, što reče Njegoš, „sudba, volja i um u jednom izbijaju ključu”. Spinoza tvrdi da je „sloboda spoznata nužnost”, a Ajnštajn da se „Bog ne kocka, ali baca kockice”. U ovim okvirima vidim sebe u proživljavanju života.
------------------------------------------------------------------
Seksualnost – srž ljudskog postojanja
Koje mesto u životu pripada seksu?
To je lični stav svakog pojedinca. Zavisi od biohemije, opredeljenja i potreba. A fiziološki, u životnom smislu, seksualnost je srž ljudskog postojanja. Naravno da se, u zavisnosti od životnog doba partnera, menjaju naboji. Sve to određuje skladnost emotivnog odnosa učesnika u ovoj životnoj igri.
Slavko Trošelj
objavljeno: 15.09.2013.
Pogledaj vesti o: Japan
