Izvor: B92, 04.Dec.2010, 03:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"U ovim uslovima propao bi i Japan"

Beograd -- U Srbiji na "crno", kako pokazuju neka istraživanja, radi oko 800.000 ljudi. Mimo legalnih tokova, s druge strane, obrne se 40 odsto robe i usluga.

To tržište vredi najmanje, procene su pojedinaca, deset milijardi evra.

Kada bi poreznici stigli do "sivih" i "crnih" igrača, država bi, tvrde u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća, samo tako godišnje ubirala najmanje 500 miliona evra poreza.

Zbog nelegalne ekonomije ne gubitku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su neprijavljeni radnici, država kojoj izmiče deo prihoda, ali i privrednici koji poštuju obaveze, pa su u cenovnoj politici i konkurentnosti daleko iza nelojalnih "kolega”. "'Siva' ekonomija znači da je preduzeće registrovano i jedan deo obavlja legalno, a deo na 'crno'. Nas muči 'crno' tržište, to je goli kriminal", kaže Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

I Kinezi i naši rade na "crno"

Obuhvat "crnog” tržišta vidi se i ako se prati uvoz robe iz inostranstva. "Možete da vidite da je iz neke zemlje u Srbiju izvezena roba u vrednosti od milion evra. Prilikom uvoza u našu zemlju, međutim, roba je prijavljena na dva miliona evra. Tako je izvukao novac iz svoje zemlje. Kada uđe u našu zemlju ta roba se više nikada ne pojavi kroz porez", objašnjava Saša Radulović. Dobar deo kineske robe u Srbiji takođe završi na "crnom” tržištu.

Knežević dodaje da je "kod nas oko 40 odsto robe i usluga u 'crnom' tržištu. To su buvljaci, zanatlije, iznajmljivanje prostora. Procene su da je u tekstilnoj industriji promet dva puta veći u nelegalnom nego u legalnom delu".

Kriza je izazvala drastičan pad kupovne moći građana. A on je samo u tekstilnoj industriji doveo do pada prometa od 30 odsto.

"U Srbiji imamo, s jedne strane, pad kupovne moći i prometa, a sa druge strane 'crno' tržište. Takvi uslovi bi potopili i privredu Japana za nedelju dana", kaže Knežević.

U vreme smanjenih prihoda, a velikih nameta, i oni koji rade regularno razmišljaju o koraku u "sivu” zonu. Saša Radulović, konsultant, koji je sa Asocijacijom malih i srednjih preduzeća pripremao predlog izmena poreskog sistema, smatra da su najveći krivac bega u ilegalne tokove - veliki porezi i doprinosi na zarade.

"Moralo bi da postoji poreskih policajaca koliko i privrednika da bi se toliki porez uterao", smatra Radulović i dodaje da su porezi i doprinosi na zarade veliki i preduzeće koje ima 100 radnika godišnje na plate daje 320.000 evra, a na njih 250.000 evra državi.

On navodi da "zarade čine od 30 do 40 odsto ukupnih rashoda preduzeća. U krizi je preduzetnicima promet opao za 20, 30, pa i 50 odsto. Da ne bi upropastili firmu i oni koji hoće legalno da rade, razmišljaju ili već isplaćuju samo plate. To neretko traže i sami radnici, da bi primili makar i dinar i prehranili se. Za dve godine smo izgubili 200.000 radnih mesta, a dve trećine ih je kod preduzetnika".
Pogledaj vesti o: Japan

Nastavak na B92...