Izvor: Politika, 15.Jul.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Japanu somovi predskazuju zemljotres
U knjizi „Pisma iz Japana” objavljeni su članci Branka Vukelića člana sovjetske obaveštajne grupe u Drugom svetskom ratu štampani u predratnoj Politici
Knjiga Branka Vukelića „Pisma iz Japana” – Članci objavljeni u „Politici” (1933–1940), koju je priredio njegov sin Hiroši Jamasaki Vukelić, a objavio novosadski „Dnevnik”, sadrži 56 članaka koje je njegov otac, tokom osam godina, od proleća 1933. do kraja 1940, kao dopisnik iz Tokija, objavljivao u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Politici”. Oni su u knjizi štampani onako kako ih je „Politika” objavila, po tada važećem pravopisu, bez intervencija, osim u slučajevima kad je reč o očiglednim štamparskim greškama. Japansko izdanje knjige izašlo je 2007. godine, u prevodu Hirošija Jamasakija Vukelića.
Branko Vukelić, kao član sovjetske obaveštajne grupe, uhapšen je u tzv. „slučaju Zorge” i osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu. Bio je oženjen Japankom Jošiko Jamasaki. Preminuo je 13. januara 1945. godine, u kaznionici Abaširi, na ostrvu Hokaido. Danas se dosta zna o njegovom obaveštajnom radu, jer su u Japanu objavljeni dokumenti, kao što su „Zabeleške Branka de Vukelića” iz istražnog zatvora, i zapisi sa policijskog saslušanja „Prilozi savremenoj istoriji”. Ima i studija koje opisuju aktivnosti Branka Vukelića, kao člana Zorgeove grupe, a oslanjaju se na te i druge dokumente, objavljene u Japanu. Takođe, o njegovoj ličnosti i uverenjima, o njemu kao suprugu, ocu i čoveku, podrobno se govori u knjizi „Branko Vukelić: Pisma iz zatvora” (priredila Jošiko Jamasaki), koja se u Japanu prvi put pojavila 1966. godine, a ponovo objavljena povodom šezdesetogodišnjice njegove smrti, kao i u knjizi Noria Katašime: „Ljubav ne poznaje granice: Vukelićeva supruga Jošiko o slučaju Zorge”.
Njegov novinarski rad, međutim, ističe Hiroši Jamasaki Vukelić, gotovo da i nije privukao pažnju. Jedan od razloga, verovatno je i u tome što je pisao za „Politiku”, gotovo nepoznatu u Japanu, i to na srpskom jeziku za koji, opet, malo ko zna u svetu. Ni u Jugoslaviji nije bila mnogo bolja situacija. Tek nekoliko članaka s njegovim potpisom, objavljenih u „Politici”, bilo je reprodukovano u novinskim feljtonima. I ništa više.
– Očevi članci u predratnoj „Politici”, često su nosili nadnaslov „Pisma iz Japana”, te sam ga uzeo za naslov ove knjige. Taj nadnaslov bi, dakle, značio da nije reč samo o običnim vestima, već o pismima koja su čitaocima upućena iz jedne udaljene, nepoznate zemlje, na Dalekom istoku, u kojima ih autor iscrpno upoznaje s tamošnjim prilikama i događajima. Zbog toga je većina tih članaka prilično dugačka. Čak su i oni kraći zauzimali tri, od pet stubaca „Politikine” stranice, a često su ispunjavali i celu stranu. Bilo je i onih dužih, koji su se protezali i na prvi stubac sledeće strane. Uz njih bi, neizostavno, išlo i nekoliko fotografija. Mnoge od njih, snimio je moj otac, vešt u fotografisanju, iako nisu uvek potpisane njegovim imenom – objašnjava Hiroši Jamasaki Vukelić.
Predratni brojevi „Politike”, kaže H. J. Vukelić, nisu u potpunosti sačuvani ni na jednom mestu. Ni u arhivu same novinske kuće, ni u Državnom arhivu Srbije, niti u Narodnoj biblioteci Srbije. Narodna biblioteka Srbije, nemačkim bombardovanjem aprila 1941. godine, do temelje je srušena, te je tako, u vatri, izgubljen i bibliotečki fond. Neki brojevi su sačuvani u nepotpunom obliku: nedostaju im neke strane ili su, pak, isečeni pojedini članci. I pored te otežavajuće okolnosti, brojka od pedeset i šest članaka, koliko ih je u ovoj knjizi, može se smatrati gotovo konačnom.
Ostaje mnogo toga nejasnog kad je reč o okolnostima pod kojima je Branko Vukelić postao dopisnik „Politike” iz Tokija. U svojim zatvorskim zabeleškama, Branko Vukelić daje sledeće objašnjenje: „Razmenom ekspresnih pisama, postavljen sam za dopisnika jugoslovenskog dnevnog lista „Politika”, u kome sam ranije objavio nekoliko tekstova”. Sin, H. J. Vukelić, međutim, pozivajući se na knjigu Dragoljuba Milivojevića: „Politika – svedok jednog vremena” (1984), smatra da je njegovog oca angažovao Vladislav Ribnikar, tada direktor „Politike”, i blizak saradnik Komunističke partije Jugoslavije.
A kako je Branko Vukelić stigao u Japan?
Ukrcao se na francuski putnički brod koji je isplovio iz Marseja 30. decembra 1932. godine, da bi u Jokohamu stigao 1. februara 1933. godine. Prva vest, poslata „Politici”, običnom poštom, sa naznakom „Tokio, 14. marta”, objavljena je u tom listu 7. aprila. Bio je to članak o katastrofalnom zemljotresu što je zadesio severne krajeve Japana, ubrzo po njegovom dolasku u tu zemlju, a nosio je naslov „Ribe zvane namasu koje pretskazuju zemljotres”. Tada još nije znao, objašnjava H. J. Vukelić, da je riba o kojoj je reč som i da se na japanskom pravilno zove „namazu”.
Članci Branka Vukelića, pre svega, prate međunarodna kretanja u vezi s Japanom. Prirodno je to što su se u središtu pažnje Branka Vukelića stalno nalazili razvoj rata koji je Japan započeo u Mandžuriji i nastavljao u Kini, ali i unutrašnjopolitička i ekonomska situacija, kao pozadina tih dešavanja. U člancima iz prve faze, do 1936. godine, česta su jedinstvena zapažanja o kulturi, društvu, navikama i običajima japanskog naroda, što govori o tome da je autor ispoljavao silnu radoznalost i želju da se što bolje upozna s prilikama u Japanu, i da ih nije samo izučavao na njemu svojstven način – „čitanjem”, već je i neumorno odlazio na lice mesta i tako učio. Članci ove vrste često su napisani u veselom tonu, prožeti humorom, a neki od njih bi se pre mogli nazvati kratkim pričama, nego novinskim člancima. U njima se, u celini gledano, oseća ljudska toplina, bez imalo zlonamernosti i ironije prema tzv. „azijskom”. Od 1936. godine, broj članaka se smanjuje i u njima preovlađuje analiza unutrašnje politike i privrede, kao i situacija na Dalekom istoku.
Pogledaj vesti o: Japan, Zemljotres u Japanu
