Izvor: BKTV News, 24.Jul.2012, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Americi 2.400 srpskih doktora nauka
Najveći broj srpskih doktora nauka u dijaspori živi u Sjedinjenim Američkim Državama – 2.400 ili oko 39 odsto, a zatim u Kanadi (15 odsto), Velikoj Britaniji (10 procenata) i Nemačkoj (sedam odsto). Ima ih i u Australiji, Holandiji, Švedskoj, Austriji, Francuskoj, Sloveniji, Italiji i Španiji, a najmanje u Kini, Japanu, Poljskoj i Grčkoj.
Najveći broj naših doktora nauka radi na univerzitetima (oko 40 odsto) i u nekoj biznis-sferi (44 procenata). U našoj dijaspori >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << većinu titula drže muškarci, dok je žena oko 40 odsto, što je sličan procenat kao i u Srbiji.
Ovo su samo neki od podataka do kojih je tokom višedecenijskog istraživanja došao profesor dr Jovan Filipović, prodekan za kvalitet i međunarodnu saradnju Fakulteta organizacionih nauka i izvršni direktor ”Grupe za prosperitet Srbije”. On kaže da podaci pokazuju da je u svetu registrovano 7.000 naših doktora nauka iako se smatra da ih je možda čak i 20.000:
- Naših naučnika ima u svim oblastima – najveći broj se bavi inženjerskim disciplinama, privrednim naukama, ali i društvenim i prirodnim, poput prava i medicine.
Na pitanje kada je počeo sa prikupljanjem podataka i na koji način popunjava bazu, dr Filipović odgovara da se dovija na sve moguće načine i da je počeo još 1988. godine, kada je otišao u Ameriku, gde je završio magistarske, pa doktorske studije.
- Popunjavam bazu preko poznanstva, javljaju se ljudi i sami, pratim medije, pretražujem internet, idem na kongrese koji se organizuju u našoj zemlji, jer na svakome od njih, bez obzira na temu, uvek dolaze i predavači iz inostranstva i to nigde ne ostane zabeleženo, osim kod mene. Vi kada objavite priču sa nekim naučnikom, ja takođe pribeležim, a javljaju mi se i roditelji da obaveste da je njihovo dete diplomiralo u određenoj zemlji – objašnjava dr Filipović, koji je svojevremeno bio i državni sekretar za dijasporu.
On razočarano kaže da ovaj posao treba da radi država, a ne pojedinci i da nažalost naša nadležna ministarstva, čak ni ministri koji su i sami došli iz dijaspore nisu iskreno zainteresovani za ovaj problem. Sagovornik je svoj drugi doktorat na temu naših doktora u inostranstvu odbranio u Ljubljani, čiji se univerzitet inače nalazi na Šangajskoj listi, kaže s namerom i da se skrene pažnja na srpsku priču.
- Naši ljudi stalno odlaze i koliko god vredno radili mi ćemo skupljati ”bisere rasute” po svetu. Treba nam neki način da taj odliv pretvorimo u nešto pozitivno, dakle da te ljude zadržimo u našem miljeu i da ih se ne odreknemo trajno – kaže Filipović.
Po njegovom mišljenju, Srbija ne treba da se trudi da fizički vrati naučnike, već treba da ih poveže i iskoristi njihova poznanstva sa drugim naučnicima, jer su oni naša veza sa svetom.
- Dovoljno bi bilo da na primer dođu u Srbiju na mesec dana i drže predavanja, da učestvuju u projektima, da pomažu našim genijalnim klincima ili čak i da ih prihvate na univerzitetima na kojima predaju. Nije realno da se oni svi vrate u Srbiju, ali neki povoljniji kontekst može za njih da se napravi, jer tu je i veliki novac koji je u njih Srbija investirala – kaže sagovornik koji sada radi projekat o tome koliko vredi naša naučna dijaspora.
Podaci primera radi, pokazuju da je čak 71 odsto doktora nauka osnovne studije završilo u Srbiji i tu se investira najviše, dodaje dr Filipović, ono posle je nadgradnja.
Izvor: Politika
Tweet
Pogledaj vesti o: Japan, Grčka
