Izvor: Danas, 06.Maj.2015, 09:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri "dragulja" Srbije
Budizam je zagovarao sveto trojstvo nazvano "tri dragulja": Budu - najviši spiritualizam u ljudskom rodu, Darmu - učenje Bude kao put ka prosvećenju i Sangu - zajednicu koja valja da propoveda Budino učenje. Kakvi Kina ili Japan, nekako mi se čini da je Srbija u poslednje tri decenije najbudističkija zemlja na svetu! Samo smo mi skoro u kontinuitetu imali tri Sidarte zaredom: Milošević Slobodana, Tadić Borisa i Vučić Aleksandra!
Ma koliko svako od njih bežao i >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << od pomisli da je nastao po istoj matrici, podudarnost je evidentna i velika. Nije potrebno biti superioran u budističkoj meditaciji da bi se ova sličnost uočila. Naprotiv, smatram da je njihov ego-trip toliko jasan da je dostupan i banalnoj percepciji laika, kakav je i potpisnik ovih redova. Koja su tri osnovna postulata suštinske povezanosti ova tri nediskutabilna srpska vladara?
Pre svega to je nesumnjiva volja za moć. Alfred Adler je učio da se svi rađamo sa osećajem inferiornosti kojeg prevazilazimo na različite načine. Jedan je težnja za superiornošću, koja će formira životni stil pojedincu. Niče je ovom učenju dodao tezu da je volja za moć osnova svakog čoveka i njegov stalni pokretač. Kao da je gledao u rečenu trojicu, Niče je govorio "razlika je samo u tome što to neki ne žele priznati, pa lažu da je u stvari i ne žele". Moć koja je bila ili jeste koncentrisana u rukama svakoga od trojice je neverovatna. Već drugi čovek u aktuelnoj srpskoj vladi ne znači preterano puno, a šta tek reći za ministre, poslanike ili ombudsmana na primer! Kako Sanga ume da brutalno kažnjava gospodina Sašu Jankovića, kada ovaj na bilo koji način naruši autoritet najvišeg spiritualiste u društvu! Čist budizam, kažem. Pa Vučić je češće na televiziji Pink nego u vlastitom stanu! Da li onda čudi što se šef poslaničke grupe SNS divi premijeru "fizički i mentalno" ili što apologetski tresh izvesne Marije Maxime realno postaje hit?
Druga zajednička karakteristika trojice jeste uporno i konsekventno urušavanje demokratskih institucija sistema. Svojom ogromnom i neskrivenom željom da kontrolišu više od pojma sve, za protekle tri decenije potpuno su razorili demokratsko tkivo Srbije. Da li se iko seća premijera iz doba vladavine Miloševića ili Tadića? Vučić uklanja čak i demokratsku garež koja je ostala nakon neronske vladavine Slobodana i Borisa. Samo jedno čitanje doktorske teze ministra Stefanovića od strane najboljeg studenta prava Vučića bilo je dovoljno da se ospori argumentovana kritika univerzitetske javnosti. Univerzitet nakon toga (i ne samo zbog toga) de facto više ne postoji! Kada se urušava institucija koja aksiomatski mora biti slobodna, šta onda ostaje za strukovna udruženja ili nevladine organizacije?
Aktuelni premijer menja i ministre iz svog kabineta kao da su pioni na šahovskoj tabli, pa se čak time i hvali - a rekao bih da je pametnije da se toga stidi. Ne postoji nijedan sistem vrednosti koji je bespogovoran - pa to nije ni ovaj Vučića Aleksandra. Umesto da jača autoritet ministra i na taj način jača i demokratske i stručne kapacitete različitih društvenih resora, Vučić ih tretira kao đake koji su septembra prvi put pošli u školu. Evo da budemo iskren: znam da je neko nasledio Vučića na mestu ministra odbrane pre nego je Gašić Bratislav postavljen na to mesto prošle godine - ali se i Gugl namučio da me podseti ko je to bio! Šta će se desiti kada Srbija ostane bez ovako harizmatičnih vladara i bude prinuđena da se osloni na sopstvene snage? Hoće li umeti da prohoda?
I poslednje što spaja tri dragulja je prezrivi odnos prema inteligenciji (nikako ne najmanje važno). Za Milošević Slobodana je univerzitet bio isto što i zemljoradnička zadruga, kako je hrabro sam priznao. Za Tadić Borisa intelektualci su bili beskorisni balast, jer je moć njegovog spinovanja neutralisala potrebu za pameću i istinom. "Glupost može da bude i bez gordosti, ali gordost ne može da bude bez gluposti", upozoravao je Lav Tolstoj. Ni Vučić Aleksandar se ne trudi da sarađuje sa intelektualnom elitom, on jednostavno samo zahteva njenu podršku! Premijer je za razliku od Platona izbacio filozofe iz svoje države, ali traži da ga oni apriori podržavaju - svodeći na taj način suštinski važno pitanje organizacije države na nivo navijanja na derbiju Partizan - Zvezda! Umesto da vladari Srbije menjaju svest naroda prenoseći prerogative svoje vlasti na što niže nivoe odlučivanja, čineći tako vlast demokratičnom, efikasnom i transparentnom, arhetip vladanja Srbijom ostaje ovaj budistički, sa Sidartom i Sangom.
Meni je lično draži atinski model vladavine. Pet vekova pre nove ere i tamo je bilo apsolutnih vladara, samo ih nisu zvali predsednicima ili premijerima već tiranima. Kada se Skupštini učinilo da neko od njih dobija preveliku moć, nudila je građanima mogućnost da većinskim ispisivanjem imena tiranina na delu crepa ("ostrakonu") odluči ko da bude proteran iz Atine na deset godina! Mada antropologija ovu pojavu zove ostrakizmom, kakav bih ja Srbin bio da je ne smatram demokratijom?
*Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Nišu
Pogledaj vesti o: Japan
